ROMANO CENTRO Nr. 35, 12/2001

< zurück | Deutsch

E Rumunija

Le maj but Řom kata sa le thema la ljumjakê trajin -ande relaciaja le gaźenca- ande Rumunija. Kako bêrš lja e Rumunija o šerutno than kata OSCE. Aj ando septemberi ankêrdilo ande 'l Bukurešti jek ćidimos pa 'l Řom. Sar vi ande 'l aver thema sîkadja o paluno censuso ando bêrš 1992 numa jekh cîno brojo Řomengo, smatrol pe, kê o čačo brojo le Řomengo ande Rumunija sî maškar 1,8 milionur thaj 2,5 milionur. Le socijalni razlike maškar le Řom ande Rumunija sî bare; le maj but Řom la Rumunijakê trajin po minimumo la eksistencijako vaj vi tala leste.

O trajo le Řomengo ande Rumunija či jeg data nas laśo. Po istoko sas le Řom le vojvodongê řobur ź' ando 19. veko. O vojvoda šaj te ćinelas thaj thaj te bićinelas le Řomen pe peśći volja sar vo kamelas. Le Řom aśile strêjinur ando them vi maj palal, kana dine len slobodija. Pe vrjama kata Ion Antonescu progonisarde bute Řomen ande Transnistrija. But Řom xaisajle po drom haj but Řom xaisajle vi ande Transnistrija. E vorba le Ion Antunescuśći sas: "Le Řom khanči naj maj laśe kata 'l hřcur, kata 'l pacovur thaj kata 'l čavke!" Tala 'l komunistur, le Řomengê nas slobodo te ankêren peskê purane tradicije, thaj peskê tradicijonalni slave. Le Řom či tromanas te phiraven pesko purano huravimos, thaj či tromanas te trajin pesko řomano trajo. Musaj sas zorasa te kêren aźutimaśći bući; anda kodja sas len vi jek cîni poćin aj khonik či tromalas puterdes te gonil len. Pala o ratvalo gor le Ceaucescusko thaj leskê źenengo teljardja jek nevo progono le Řomengo. Le gaźe line te den jag le Řomengê gava, le Řomen progonisarde ande 'l vêša. Kadala progonur ašundile pe sasti ljuma thaj e Rumunija xalja bari kritika bute themendar, anda kodja musaj sas te aśavel kodola progonur ando bêrš 1993. Numa o gindo le gaźengo pa 'l Řom aśilo i maj dur, či laśajlo.

E maj paluji vjašta, savi arêslja amen, avili anda Piatra Neamt. O šerutno kodole forosko mothodja pe 'l anglune djes le oktombroskê, kê vo kamel te thol duj miji Řom thaj vulicakê śavořê ande 'k "ghetto" kaj sî les peśći struktura aj krujal t' avel pusavimaśći sîrma thaj vi le lole te kêren straža pe lende. O Gheorghe Ivan, mujalo le governosko pa 'l Řom, mothdja , kê kodo plano sî vorta fašistondji bući. O Vasile Dancu, ministeri palaj injormacija le manušendji, mothol, kê kodo plano našti akceptiril pe, numa pale malavel, kê e namera le foroskê šerutne gaźeśći, nas bilaśi, vo kamlja te kêrel le Řomengê socijalni khêra, numa leskê divanur nas malade. Jek delegacija kataj "Romani Criss" geli ź' ando Piatra Neamt thaj anzardja konstruktivni predlogur, aj po gor kritikuisardja vi o presedniko Adrian Nastase o plano kata o šêrutno le forosko. Fajma kam pařuvel akana o šêrutno le forosko peskê planur. Kodja buśel, lokhês sićol vi e Rumunija, kê sî la resposibilimos pala peskê Řom. Dosta bući sî, so trobul te kêrel pe pe kodja sama.

La Rumunijako themesko zakono (ustavo) garantuil sja le Rumunijakê źenengê isti čačimata, thaj slobodija, vorta kadja, ramol ande 'l zakonur. O governo kêrdja vi bući pala 'k strategija savi kam laśarel e situacija le Řomendji. Kadja stragtegija ankaladja po 25.04.2001 aj ando septemberi 2001 anzardja la thaj prezentirindja la ka o ćidimos kata OSCE. Ando lil la strategijako arakhas but pozitivni aspektur. Jekh so či arakhas, sî jekh konkretno plano, te thol pe sja kodja pe realizacija, te na aśêl sja o laśimos feri ando lil bi te na anklel ando čačimos thaj bi te na avel realizime. O governo, na primer, či dikhêl e segregacija ande 'l škole, anda kodja či ramol khanči pa kodo problemo ande kodo strategijako lil.

O čacîmos sî, kê but řomane śavořê sî isključime kataj škola. Le razlogur anda soste sî isključime, sî butivar xoxavne. Aj vi te line le śavořên ande škola, atunč thon le ande kasave škole kaj sî posebni thaj kothe, kaj naj dosta školako materiali. Jekh studija kata o bêrs 1998 malavel, kê numa jekh dopašîn kata 'l řomane śavořê, kaj sî maškar 7 thaj 10 bêrš, źan redovno ande škola. Te vorbin von khêre řomanes, athoska bi trobunas te źan maj angal katar e škola ando "Kindergarten". Numa o "Kindergarten" poćinel pe, aj le maj but Řom naj le love te poćinen kodja. Katka jek konkretno slučajo: Ande jekh opština, kaj e škola či akceptuisardja bute řomane śavořêngê, te źan ande škola, kamle 25 źene Řom, kaj sas von 10 - 25 bêršêngê, te sićon te čiton thaj te ramon. E maškar-themutni organizacija "Medecins sans Frontière" rodja jekh školaći klasa pala lende. O ministerijumo la edukacijako maladja, kodja či trobul, kê e škola pala 'l źene kaj sî maj purane de 16 bêrš naj obligatorno. Butivar le gaźe arakhên ka 'l Řom e doš pala kasave bajur. Amen šaj haćaras taj šaj paćas, kê butivar le řomaja deja čačes či kamen te traden peskê śavořên ande 'l škole, kana ašunas sar sî êl řomane śavořê butivar ande 'l škole diskriminirime thaj fizičko maltretirime kata 'l raklořê taj vi kata 'l učiteljur.

Butivar či mekên le gaźe le Řomen čiti te den ande 'l birtur, čiti ande 'l dućaja. Vi paj bući sî le Řom butivar isključime, butivar arakhas kodo isključenje vi ramome po lil. Le řomane aktivistur smatron, kê 65% źi 75% kata 'l Řom aśile bi bućako aj e totalno kvota le źenenđi ande Rumunija, save aśile bi bućako sî 12.2%. Na numa ande Piatra Neamt, vi pe aver thana kêren řomaja organizacije sa-jekh intervencije, te na traden le Řomen anda peskê khêra. Butivar den le Řomen drom anda peskê khêra, bi na źanen le Řom maj anglal pa kodja. O brojo le atakengo pe 'l Řomengê khêra thaj pe 'l Řomengê mahale kataj rig le lolendji sî baro. Ando raporto "State of Impunity, Human Rights Abuse of Roma in Rumania" ERRC 2001, arakhas but kasave daraimaskê slučajur thaj ande jekh arakhas katka dokumentacija sar aśaven le Řomen te na arakhên pesko čačimos angla 'l krisa. Kana roden le Řom pesko čačimos anglaj kris, athoska mekên la krisakê raj butivar bêrša te nakhên źi kaj den po gor, butivar či na kêren kris kana sî o puśimos le gaźendji zor pe 'l Řom vaj le maj bare raj la krisakê aśaven e kris. Katka jek eksemplo: Ando Hadareni/distrikto Mures, ankêrdilo ando bêrš 1993 jek progromo pe 'l Řom. Le gaźe dine jag 14 Řomengê khêra, 5 khêra perade, trine Řomen mundarde aj le averen progonisarde. Ažutimasa kata APADO (Lawyer's association for te Defence of Human Rigths) le Řom dine sja kodja perdal kaj kris. E kris cîrdja la krisako proceso bêršenca, či jekh anda 'l gaźe kaj mundarde le Řomen, bêsel ande řobija, aj o civilno proceso pa 'l rimome khêra le Řomengê źi adjes naj rešime.

Karl Kaser
jugo-istočno historijaći sekcija kataj Univerziteta Graz

Ande l' maj but slučajur le gaźe śuden e doš pa 'l rasistički atake pe 'l Řom. Anda kodja naj čuda, kê butivar le Řomen naj volja te den kaj kris le bajur so sî len le gaźenca.

Photo: E redakcija

ROMANO CENTRO Nr. 35, 12/2001