ROMANO CENTRO Nr. 35, 12/2001

< zurück | Deutsch

Rodimos pa 'l Řom

katar o Karl Kaser

De kata but bêrš sî muřo intereso le Řom ande Austrija thaj ande jugo-istočno Evropa thaj vi lengê problemur. Aj kodja ande trin fjal: Anglunes, sar źeno kata foro Graz. (O foro Graz ankaladja jek naredjenje pa manglimos, te bi arakhêlas le foroskê gaźen kata 'l agresivni źene, save mangên love). O dujto, sar politikako aktivisto kataj zeleno partija. (E zeleno partija kamel te kêrel jek maj laśi ljuma pala sja le manuš aj na numa pala amare źene). O trito, sî muřo zuralo intereso sar historičari. Muřo specifično intereso sî e jugo-istočno Evropa, aj katka sî muřo intereso o trajo le Řomengo, ande vrjama kaj sas thaj vi lengo trajo pe ajdesuji vrama. E jugo-istočno Evropa sî de but šêla bêrs êl trajimasko than le Řomengo, haj katka bêšen le maj but Řom la Evropakê. Katka trajin but fjal Řom, kaj sî le razno paćamos thaj razni religije. Katka arakhas razni politikakê, ekonomijakê thaj socijalni modur ande save sî te trajin le Řom . Katka sî le Řomen razni funkcije ando društvo. Katka line le Řom ande but fjal kulturakê elementur avere narodondar ande peśći kultura, aj vi le aver narodur line le Řomendar kulturakê elementur ande peśći kultura.

Pe kako than kamav te mothav muřo gîndo sar historičari thaj sîkamno. O puśimos sî: So šaj te sîkavel amengê pa 'l Řom e historijaći katedra, palaj jugo-istočno Evropa kataj univerziteta Graz, kaj sîm me o šerutno. So šaj mothol amengê kača disciplina? Haj kozom sî kača institucija odgovorno pala gîndo le gaźengo, so von gîndin pa 'l Řom thaj sar gîndin pa 'l Řom.

Kon sićol katka ande univerzita historija paj jugo-istočno Evropa, či sićol normalno but pa 'l Řom. Kodja sî bari bezêx, numa vi haćardol, kê pe kako regijono la Evropako trajin kadići but narodur, kadići but religije thaj kadići but fjal śiba, kaj numa pharimasa šaj dobil pe jek solidno pregledo pa 'l maj bare narodur le themengê ande kodo regijono. Jek profesori phares anzarel le studentongê Řomendji tematika pala lendji diplomaći bući vaj pala lendji disertacia, kê o naučno źanglimos pa kaća tematika sî prja cîno aj le studentur pe sîdjar šaj xasaren e vurma peska bućaći. Le teorije taj hipoteze ande kodja sama sî vorta sar le šînga ando gono, aj kon kamel te źanel karing banđol o drom, kodoles trobul baro thaj buflo źanglimos. O maj baro problemo sî kako, kê jeg gaźo numa phares šaj del anduxo ando maškar le Řomengo. Kodo sî problemo čačimasa. E vurma le problemośći avel kataj Řomendji historija thaj vi kataj nevolja thaj o bilaśimos, so xale ćino le Řom but šêla bêrš le gaźendar. O puśimos sî kodo: Dal bi avelas maj feder, le Řom korkořo te kêren o rodimos pa peste? Kodja bi avelas anda maj but razlogur bimalado thaj ande praksa č' avelas mišto. So aśel kata sa kodja, avelas bi mišto, le sîkade gaźe thaj le sîkade gaźa te kêren pesko rodimos khetane le Řomenca. Dićhol mangê, kê ande paluji vrjama barile le naučni buća pa 'l Řom kaj sî po baro vučimos. Kodja sî jek laśo thaj baxtalo sêmno.

Aver sî e bući, sar šaj sîkavel pe ande univerziteta e historija le Řomendji thaj o trajo le Řomengo pe kača vrjama? Ame, kaj sam sîkamne, šaj anzaras sja maj but Řomengê tematike ande amare fakultete, kê le laśe, malade thaj kvalitetni studije pa 'l Řom barjon. Le droma sar šaj kêras kodja sî ande maj but fjal. šaj kêras na primer seminarur pa kodja: Puśimata pa identiteto, puśimata pa svako-djesesko trajo le Řomengo, puśimata sar dikhên pe Řom thaj Řomni, puśimata pa integracijaći politika ando xoraxano osmanicko them, vaj puśimata pa "holocaust" ande Hitlerosći vrjama. Sama lem ande muřo instituto taj ande muři fakulteta, kê sja maj but Řomengê tematike sîkadon ande fakultete taj ande 'l razni institutur. Kodja još naj razlogo te avas već prja baxtale kodolasa.

Trobul amen baro haćarimos, odgovornost thaj responsibilimos, kana sî o puśimos pa kodja, savi slika thaj savo gîndo sî le gaźen pa 'l Řom. Jek disertacijaći bući, kaj kêrdili tala muři sama ande 'l palune bêrš, sîkavel, ande save historijakê dulmutune kontekstur dikhas źi adjes le Řomen. Aj ande jek sîkavel kača disertacija vi kodja, kê o intereso pa kadja bući nas numa naučno. Me dikhav, amari čačuji bući sî, te vazdas puterdes e vorba kontra o stereotipo taj kontra o bimalado gîndo pa 'l Řom, kê kodola stereotipur sas e legitimacija le gaźendji pala rasističko progono le Řomengo, te śuden le Řomen pe rig. E nauka ankaladja ande nakhli vrjama jekh dićhimos pa 'l Řom kaj sas motivirime kata ideologije. Amari bući adjes sî, te dikhas barja kritikasa kasave konstrukcije haj te puśas amen sar kêrdile, kaj pašljol o čačimos thaj kaj sî garado o xoxaimos!

Karl Kaser
jugo-istočno historijaći sekcija kataj Univerziteta Graz

Lošas, kaj sî profesori, savo laśes thaj paćivales gîndil, thaj savo prinźanel o odgovornost le manušêngo, save kêren naunčno bući.

Photos: R. Erich, B. Karapanteva

ROMANO CENTRO Nr. 35, 12/2001