ROMANO CENTRO Nr. 34, 09/2001

< zurück | Deutsch

Primerni Evropake manuša

katar o Karl-Markus Gauß

E situacija le Řomenđi ande Evropa khatende naj prja laśi. Te ramolas pe ando lil kaj thaj sostar aśen le Řom palpale, atunč kam avelas o lil dosta lungo. Numa sada-jek te kêrdol žalba paj bilaśi situacija, paj nesigurno vrajma kaj ašel angla le Řomende, te vorbil pe numa pa bilaśo gîndo le gaźengo pe 'l Řom, či kodja či ažutil aj naj o čačo drom angle. Aj či pravda naj, kê o manuš našti dikhêl jek etnikaći grupa ande lako antrego čačimos, kana dikhêl la feri sar žrtva aj lel numa sama pe late, kana pecil pe jek bilaśimos. Kana kamas te dikhas le Řomen pe čači thaj paćivali sama, atunč naj dosta te las numa mila lendar thaj te žalîs le, kaj sî von prezirime le gaźendar, važno sî i te źanas so sî lengo barvalimos, haj te priznais, kê sî varesave punktur, kaj sî von le gaźendar ande Evropa vuni pasur maj angle!

Kana dikhas maj pašê o khetane ćidino Evropako them, savo luvudil pe peskê Evropakê čačimatanca thaj peskê "Evropakê manđinenca", athoska šaj arakhas jek but interesantno bući: Le neve Evropakê manuša, save či gîndin ande nacionalni kategorije, numa gîndin perdal le barja, le neve Evropakê manuša, save či hodinin pe ande vuśalin peskê themeśći, numa teljaren avri pe puterdo them, kodola neve Evropakê manuša već trajin ande kača Evropa. Le neve Evropakê manuša trajin već de demîlt ande Evropa, kê čačimasa le Řom trajin gata 600 bêrš ande 'l Evropakê thema, aj von kaj trajin adjes pe maj paluno gor le društvosko, von trajin vorta pe kasavo modo, pe savo trobul o nevo, moderno Evropako manuš te trajil. Le Řom sićile demîlt te trajin bi garancijako kata o nacionalno them. Le njamcur vaj le francuzur, save sî sîkade te paćan ande zor peskê themeśći, von trobun kodja maj te sićon. Aj sar dićhol, kodolasa sî le bare problemur. Kana xasavol e nacionalno themeśći kompetencija thaj o nacionalno sigurimos, athoska barjol ando manuš bari dar thaj atavizmo.

Buźangle političarja obečin, kê kam aśaven kača dar. So von obečin, kodolasa kamen te spiden pe zorasa maj angle, pe maj anglune thana. Jek dar, kaj barjol ande bute manušende kata Evropaći Unija sî vi o puśimos: Sar šaj le njamcur, le španijolcur, le manuš la danskakê, le grkur ... te aśen ande peśći tradicija thaj kultura thaj sar šaj arakhên la and 'k phuv kaj sî opral le nacije, sar kaj sî te avel la Evropaći Unija. Sar te avel, la Evropakê manuša daran, te xasaren pe sîđar pesko kulturako identiteto, kana avel ande Evropa jek valuta, kana avela ande Evropa numa jek politika, numa jek ekonomija thaj numa jek zakono. Ande kača situacija šaj sićon kata 'l Řom but Evropakê manuša, save daran pala pesko nacionalno identiteto.

Le Řom sadajek sas jek nacija bi themesko, bi zajedničko državljanstvosko, bi nacionalno mitosko, bi nacionalno identitetosko thaj bi khangêrjako khetanimos. Vi e řomaji śib sî ande maj but fjal, numa pale, le Řom arakhle varesar drom taj aśên jek identično grupa. Kodja sî čačes jek čudači bući. Le Řom trajin and' ek maškar, kaj sî manuša lendar krujal, saven naj prja laśo gîndo pe lende aj musaj sas te trajin pe maj but fjal trajosko modo haj te len kodja sar kaj avel, numa pale, źangle te arakhên pesko kulturako identiteto. Kodja buśel, kê le Řom sî primerni Evropakê manuša pe kodja sama, ande vrjama kaj kam avel. Le Řom trajin ande razni thema, numa lenđi familjaći kultura nakhêl sja le themengê granice aj sî vorta Evropaći. La Evropaći Unija rodel peskê manušêndar, te nakhên le andrune thaj avrutne granice; le Řom sićile kodja de demîlt. Bizniso kêrel pe već voljasa transnacionalno, thaj vi e hodina kêrel pe voljasa thaj lošasa ande 'l maj but thema. Numa te aven la Evropakê manuša vi ando ilo taj ande gođi čačikane Evropakê manuša, kodja perel le maj butengê Evropakê manušêngê pe pharimaste, kodja bi trobunas te sićon le Řomendar. Le Řom sas Evropakê manuša ande 'k vrjama, kaj sas tradine thaj progonime, anda kodja trobun von te aven po angluno than pala jek Evropako lil, savo važîl pala sasti Evropa, haj kodo lil te del len čačimos, te nakhên sja la Evropakê barja, kajgod von kamen, sajek pe savi rig te banđaren.

Karl-Markus Gauß, sî poeto. Ando Salzburgo del avri o žurnali "Literatur und Kritik"

Po 30.07.2001 dine biprinźande manuša ando Wildau/Brandenburg/Njamco jag le thana, kaj bêšen le Řom thaj Sinti kampingonca (ZDF - teksto, 30.07.01).

Foto: D. Jevremović

ROMANO CENTRO Nr. 34, 09/2001