ROMANO CENTRO Nr. 33, 06/2001

< zurück | Deutsch

O čidimos le Romane parlamentosko kataj IRU

Po 3. taj 04. marto 2001 ankêrdilo ando foro Bratislava o angluno ćidimos kata Romano Parlamento la Romana Unijako. Pala art.25 kata 'l statutur IRU, trobul o Romano Parlamento te odredil o lokalno taj o maškar-themutno politikako drom kataj IRU. Kata 35 palamentoskê membrur avile 18 źene po ćidimos, 15 źene avile kata presidijumo taj vi o presedniko kataj IRU, o Dr. Emil Sćuka, avilo po ćidimos. Le śiba po ćidimos sas romanes taj englezicko.

Le membrur kata Romano Parlamento dine kodola punktur po gor:

1. Ande 'l thema, kaj sas maj anglal lole, le Řom či źanen prja but pa peskê manušîkane čačimata taj pa peskê obaveze ande nevi demokracija. O presedniko kataj IRU kam formiril jek komisija, kaj sî la źanglimos pe politikaći sama, savi kam phirel pe 'l thana kaj trajin le Řom, te školuil le Řomen ande politikaći bući taj po politikako trajo. Aj kodja te kêrel ande maj but thema taj so maj sîgo. O Romano Parlamento paćal, kê pala kado projekto sî šansa, te arakhên pe love kata 'l maškar-themutne organizacije.
   
   
2. O budžeto kataj IRU pala o bêrš 2001 još naj gata, te prezentiril pe, ali o presedniko kataj IRU, o Dr. Emil Sćuka, dja pesko raporto pa peśći bući kaj kêrdja źi akana: Vo maladilo le presednikonenca kataj Italija, Srbija taj kata Čexo taj vi la Austrijakê ministrosa palaj avrutni bući. Pe sja kodola malajimata kaj sas, sas lesa vaj jek vicepresedniko vaj jek membro kata presidijumo IRU taj vi reprezentantur kata 'l lokalni řomane organizacije. O Romano Parlamento predložisardja, te o presedniko IRU pe peskê kontaktur so kam aven, rodel zurales školako aźutimos pala 'l śavořê, kê len trobul but maj but aźutimos numa so sas len źi akana. Anda historjakê razlogur but řomane śavořê aśile palpale la školasa. Anda kodja trobul bute śavořêngê aźutimos već maj angla kodja, so phiren ande škola, aj ande škola trobul len xabe, školako materiali taj vi laśe trenirime sîkavne, save sîkaven le śavořên, te bi arêsenas jek vučimos le raklořênca.
   
   
3. Vuni punktur kata 'l statutur IRU trobul te pařuven pe. Jek komiteto kam ćidel sja kodola punktur taj kam zumavel te laśarel le. Sa kodola punktur, save trobun te laśavon taj te pařuven pe, o komiteto kam sîkavel len po aver kongreso IRU, so kam avel, te akceptuin len le kongresoskê źene.
   
   
4. Le bêršeśći članarina kata 'l organizacije, kaj sî membro ande IRU, sî fiksirime. Svako organizacija trobul te poćinel bêršestar 12 djeseskê poćina, kaj lel jek bućako manuš, ando them kaj trajil e organizacija, Kodja suma trobul te poćinel pe po bankako konto kataj IRU.
   
   
5. Le Parlamentoskê źene, save avile po ćidimos, dine odluka pa kodja: Sî vuni thema, kaj naj membro ando Romano Parlamento. Kodola neve źene, kaj trobun te aven neve membrur ando Romano Parlamento, trobun te losaren le vuni řomaja organizacije ande lengo them aj kodo kam avel lengo representanto ando Romano Parlamento.
   
   
6. Pala o "Holocausto" taj e kompenzacija palaj bući zorasa, formirisajli jek komisija. O Stefan Palison taj o Viktor Famulson line pe peste kača bari haj phari bući.Von kam anzaren jek raporto źi pe aver Romane Parlamentosko ćidimos.
   
   
7. O presedniko le Romane Parlamentosko, o Dragan Jevremović informiril le Parlamentoskê źenen paj formacija kata jek savetośći grupa, kata "Contact Point for Roma and Sinti Issues" (savetniko: Nicolae Gheorge, ODHIR, OSCE). Ande grupa kam aven duj membrur kataj IRU taj duj membrur kata "Roma National Congress" vuni aver řomaja organizacije taj vi gaźe kaj sî ekspertur pe kodja sama. Kača savetośći grupa kam del evaluacija pa 'l řomane projektur ande maj but thema, kê pa kača sama ašundile butivar kritike. E savetośći grupa kam del permanentno informacija kaj IRU pa 'l projektur save kêren pe. Sja le ćidine membrur le Romane Parlamentoskê sî palaj kooperacija le "RCN-osa".
   
   
8. Le zakonur pala azilo sî gata but pašê jek-avreskê, ande sja la Evropakê thema aj kam aven sja maj zurale taj bilaśe pala strêjini manuš. Trobul pa sja le riga te del pe informacija le Řomen, save kamen te našên kata 'l čořê thema ande 'l barvale thema, kê praktično naj le maj but šansa, te aven akceptirime ande 'l barvale zapadni them. Pe aver rig, e IRU sî te ćidel sja peśći zor pe kodja sama, te na biśaven le barvale thema le Řomen, save našle, palpale ande 'l thema kaj sî von xaimaskê, sar na primer ande Kosova. E IRU trobul te kêrel bući vi pe kača sama, te trudil pe, te šaj trajin le Řom ande peskê thema bi darako.
   
   

Sja le źene, kaj avile po ćidimos, korkořo poćinde peskê droma. La Evropako saveto poćindja numa o sovimos, o xamos taj o pimos.

Foto: Jevremović

ROMANO CENTRO Nr. 33, 06/2001