ROMANO CENTRO Nr. 33, 06/2001

< zurück | Deutsch

Le Řom ando Ungro

katar i Renata M. Erich

Źi adjes či jek them či lja prja but sama pe kodja, sar trajin le Řom ando Ungro, anda kodja, kaj maj but sîkadilo o nasul trajo le Řomengo ande Jugoslavija taj înkê o maj baro bilaśimos, o nêkazo ande Kosova, kaj o trajo le Řomengo naj sigurno źi adjes. But Řom anda Čexo taj andaj Slovakija roden azilo ande Kanada, ande Finlandija, ande Belgija taj ande Engleska. Sa kakala thema univar mekên le Řomen bivizako, univar phandaven peskê barja haj roden viza kata čexicko taj Slovakijako them. Pa sa kako bajo ramol ande but žurnalur haj kodja pe 'l anglune riga. Le Řom andaj Mađarska, kaj našle ande Kanada aśên po dujto than la emigracijako ande Kanada. Pa kodja khonik či ramosardja prja but. Mothol pe, kê ande 'l palune trin bêrš našle gata 5772 Řom andaj Mađarska, kaj sas von progonime aj rode azilo ande Kanada. Ande 'l žurnalur pe 'l anglune riga ramol pe pa Ungro, de kata o bajo, kaj pecisajlo ando foro Zámoly. Anda foro Zámoly but Řom našle ando Strasburgo aj but lendar line azilo. Kodola Řom sas maj butivar tradine anda pesko than haj progonime. O Dezsö Csete, o šêrutno le gavesko Csor,-o gav kaj sî paša Zámoly- mothodja po 27.4.2000 pîterdes ande televizija: "Me gîndiv kê ande kača vrjama le Řomen anda foro Zámoly naj le than ando manušîkano društvo. Kodja sî vorta sar ande `l zveronđi ljuma, kasave parazitur, kaj trajin pe avreskê zeja, trobun te den pe rigate!" Amen či čudil kaj vuni řomane familije anda Zámoly line fracuzijako azilo. Na numa le Řom anda Zàmoly tretirin pe adjes kadja ando Ungro.

Po 9. februari 2001 avile ande řomaji mahala ando Bag 20 policajcur, lenca sas i oxto policijakê aźutorja. Von kêrde ataka pe 10 vaj 15 řomaja familije. Le purane sas marde kataj policija aj lengê xurde śavořê dikhênas sar marenas lengê daden haj lengê dejan. Musaj sas le Řom te jertin pe la policijakê anda kodja, kê sî von Řom. Jek Řomnji mothol, kê musaj sas te śudel sa pesko xabe anda frižideri po drom aj von muterde pe opral pe kodo xabe. Jek śavo musaj sas tela lenđi komanda te morel ande 'l vas jek taxtaj sja źi kaj o taxtaj či phařol ande leskê vas. Aj i vo musaj sas la policijakê zurales te jertil pe. Kana o taxtaj phařulo atunč śindja aj řênisardja le śaveskê vas taj anda kodja o śav sas štar djes te pašlol ande špita. Kodja le lolenđi akcija sas pala kodja, te astaren jeke čores, sar kaj ašundjol xatam i astarde les. Pa kadja akcija vi le Řom phende puterdes ande televizija, anda kodja trobulas bi svako te źanel. Kana le Řom kêrde žalba pa kodo bajo, le forośći policija phendja, kê le Řom apsolutno nas saslušajime aj nas matretirime čiti ćinuime pe kodja sama.

Po angluno řîndo sî o Ungriko them te del ande Evropaći Unija, anda kodja o Ungro sî but interesuime te ankêrel pe jek vučimos le manušîkne čačimata. Ande 'l palune bêrš o Ungro andja but važni zakonur haj phangla maškar-themutne kontraktur. O ungriko ustavo zabranil diskriminacija. Kata o bêrš 1997 ratificirisardja ande maj but fjal maškar-themutne dogovorur pa 'l manjinengê čačimata. O Ungro ratifirirsardja vi e maškar-themutni konvecija, savi rodel, te khosêl pe svako rasističko diskriminacija taj akceptirime sî vi o predlogo kata Evropako Savetosko Parlamento. Ando bêrš 1993 la ungrikako governo andja jek zakono pa 'l čačimata kata 'l nacionalni taj etnikakê manjine. Ando bêrš 1995 o Ungro thodja pesko angluno "Obudsman" pala nacijonalni taj etnikakê manjine. Leśći bući sî, te kontrolišîl, te ankêren pe le zakonur pa 'l manjine. E řomaji muzika sî jek importanto kotor kata ungrikaći kultura haj but važno pala ungrikako eksporto. Le maj laśe muzičarja ande mađarsko muzika sî le Řom taj sadajek sî mišto kamle taj mišto avile. Dali e Mađarska anda kodo razlogo haćardjol kê sî bidošali? Ipak kodolasa e Mađarska źanglja sar šaj but bêrš te uśaravel le čače problemur. Angla vudar sî sa šukar, aj palal barjol o rasizmo.

O bajo sî, kê le zakonur či inkêren pe vorta sar kaj trobul, čiti naj tačno formulišîme. Le policajcur sî le bari slobodija te šaj kêren so von kamen vi kana kêren vareso avral o zakono, khonik či puśel le čiti den le kritika pa kodja. E historija le Řomenđi, kaj andja le Řomen ande kasavi situacija, či respektuil pe. Le Řom diskriminirin pe numa anda kodja, kaj sî von Řom. Pala gîndo la policijako, antrego řomano društvo sî doš..

E Řomnji Agnes Daróczi, savi prinźanel desja laśes e čačuji situacija le Řomenđi ando Ungro, mothol, kê ando Ungro aśile 12% kata 'l gaźe bibućako aj kata le Řom sî 70% bibućako. Kodola sî manuš kaj bêršenca kêrde bući pe jek isto nivovo. Kajgod sî nango than bućako, kote sî le gaźen angluji šansa aj le Řom aśên maj dur sar kaj sî. Pala governosko programo la Mađarskako trobul svako manuš te trajil ande kodo them voljasa taj dragomasa. Sar šaj le Řom trajin kadja, sar o programo mothol? O bilaśimos teljarel već anda 'l škole. Na primer sja le aver manjine ando Ungro sî le školakê knjige pa peśći kultura, numa le Řomen naj. Le śavořê či sićon khetane le raklořênca numa sî le rigate řomane klase, kaj sî tela maj cîno nivovo. Taj vi lengê učiteljur naj le bari kvalifikacija. Pala kodja le řomane śavořê naj le baro školako źanglimos, te bi sićonas maj dur, te bi šaj źanas ande 'l maj bare škole. Ande kodola řomane klase či sîkavel le khonik englezicko śib čiti kompjuterja naj le." Pe kasavo modo sja maj durjarel le jek - avrestar. La Mađarskako governo tradja jeke Řomes pe le foroskê troškur ande Kanada taj ando Parizo, te bi vo motholas ande kodola thema, kê ando Ungro sî o trajo le Řomengo mišto.

Vi amen kamas o Ungro so maj sîgo te del ande Evropaći Unija - numa naj vorta mišto, te garadjon le bajur taj o bilaśimos kata maj but de 500.000 Řom tela colo!

Photo: Helge Lindau

ROMANO CENTRO Nr. 33, 06/2001