ROMANO CENTRO Nr. 32, 03/2001

< zurück | Deutsch

Angluno drom ano asav

katar o Alija Krasnići

O Zenelji vi godi javin mangla čoral te ljol pe ano asav. Vi te djasa po svato e šoveberšenđe Ismete kaj ka ljol lje pesa, dukhada lje; o drom sa lungo. Aj, vi te sa suto thaj ljindralo, o Ismeti dićhola andar e penđerava pire sobako po xer ladado gonenca. Goda sa ljese beljego kaj o kako ni ka ljol lje pesa. Ðikaj katar e penđerava tasadune krlesa akharola e kako, vov crdimasa e ladade xere, mekljola natelje e avljinatar.

Kako, ni mekav tut te đa bi munrro ... ruđune dola vika o purrango Ismeti đikaj andar e pharrade pantola dićhona e punrrorre.
Praslo sar balval, lja ane angalji, irisajlje e kako, ruđimasa te ljol lje pesa. Ljinde ane angalji, irisajlje ano ćher kaj te gatil pe o Ismeti e dur dromese. Lačhe, khama munrro, sar te đa kilometrenca phirindoj? O ladado xer našti inđarol tu. So ka, napal, ćerdol amenca? Jase mora te iriv tut, jase te mekav tut pašo drom te araćhen tut e čiriklja thaj e đućol phiravne.

Ka đav phirindoj, kako. Aj , đanav kaj ni ka meće ma e čirikljenđe.
E Ismetese lošajmase najsa agor. Ljepe. O kako e Ismete lačharda maškar e duj gone, a vov ićarola e xere šuvaratar. Poloćune ispidinajvona maškar e kanře. O Ismeti sa o vakti vareso phučola e kako. Katar e uče kaš, peradi phurd, katar e ačhimate e ćherrorenđe an save ano vakti e bršndengo garadona e arakhavne e bakrenđe. Ašundola ciciripe e čirikljengo, gurgulipe e pajesko, a andar o duripe resola o bašipe e đukljengo. O kako š tune grabila durune. Hapo po hapo, e ćhinde kakose punrre naćhena neve kilometre. O kandino xer inđarola e ljindralje Ismete. Reslje đi ko asav anglal savo sesa but ladade vordona. Ðikaj o Zenelji phandola e xere po šuko kaš anglal o asav, e Ismete ćheljisarola o paj savo pire zuraljimasa, mišisarola bari e asavesi rrota.
Ismeti, munrro čhavo, dićhe kaj marde tu e paja... Ni kandlan man, trubuja te ačhe ćhere - mahrisarda lje o Zenelji. O Ismeti jekhune nevisarde: Najis tuće kaj ljan man tusa ... Najis tuće sa kal lačhimase thaj lošajmase kaj lundarđan manđe. Ðikaj o Zenelji, ćhindo katar o phiripe, čučarola e gone, o Ismeti bešola po barr pašo paj habime dićhola ane rrota savi telal o zuraljipe e pajesko ćerola ćingar. Svatoćeripe e manušenca save ašuđarena te pišon o điv ni trajsarda but.

Avilo o rendo vi po Zenelji te pišol. But dićhimate sesa lunđarde po kanzavuruno čhavorro savo ano va ićarola o manrro thaj o čiral. O Zenelji pašilo e Ismetese, lja le vastestar thaj čhuta lje andre. O lošalo Ismeti prastola andar o asav. Ljesko kak mothola ljese sar boldol pe o barr, sar pišljol o arro, so ćerol o asavari. O čhavorro, bi izdravimasko, ašunola sarsavo svato e kakosko. O Zenelji sig ladada pire duj gone, učharda ljen najlonenca, a e cikne Ismete palje thoda gja sar bešola kana lje pe katar o ćher. Anglal o raćipe irisajlje ane rromani mahlava.

O Ali Krasnići, Řom andaj Kosova, trajil adjes ando foro Kragujevac. O but ašundo poeto ramosardja źi adjes maj but de 40 lila thaj knjige, le maj but lendar sî ramome pe řomaji śib. Kaća cîni paramič ljam kataj knjiga: "Prekal efta Plajina".

Foto: R. Erich, Borjana Karapanteva

ROMANO CENTRO Nr. 32, 03/2001