ROMANO CENTRO Nr. 32, 03/2001

< zurück | Deutsch

Perdal kata o "Balkan-Express"

O marimos ande Bosna thaj Hercegovina, o progono thaj o našimos, fuladja le traditionalni društvur. But khêra le Řomengê sî perade aj le Řom našle. Demîltune, ašunde řomane mahalle sî harade vaj rimome le Řom vi kotar našle. Maškar kodola harade řomaja mahalle sî vi le Řomengê mahalle ande 'l forur Sarajevo, Tuzla, Vitez, Visoko thaj vi e řomaji mahalla anda istočno Bosna ando foro Bjelina, savi sas maj anglal e maj barvali řomaji mahalla ande sasti Jugoslavija. Řomengê khêra thaj stanur si okupirime. Ando foro Beljina dine i ministerijumur taj lokalni organizacije ande le Řomengê khêra taj kêren akana ande lende peśći bući. Te del pe le Řomengê sja kodo palpale so sî lengo sî vunivar pharo, kana našti sîkaven kê sî kodo lengo barvalimos aj le themeskê raj či sîđaren, sa maj but cîrden taj lunđaren e vrjama pe kodja sama. Numa kata o bêrš 2000 źal e bući, te den palpale le Řomengê khêra, xancî maj feder. O brojo le Řomengo kaj bolden pe palpale sî duvar maj but sar maj anglal. Le Řom sja maj but roden peskê čačimata taj vi inicijative le Řomengê sja maj but sîkadjon aj kodja sî ipak jek laśo sêmno.

Numa vorta akana dićhol kodja, so le bare raj bêršenca mekle aj či kêrde. Panź bêrš pala marimos sî e diskriminacija le Řomenđi kataj rig le gaźenđi sadajek bari. Feri cîřa řomane śavořê źan ande 'l škole, maj but le Řom aśile bi bućako. O brojo le manušêngo save aśile bi bućako sî 40%; kodja sî but. Numa o brojo le Řomengo, kaj aśile bi bućako sî but maj but. Le trine maj bare nacijengê (bosnjakur, srbur taj hrvatur) sî peskê manuš maj važno sar te arakhên le čačimata kata `l manjine ande Bosna taj Hercegovina. Numa e situacija ando paluno bêrš laśajli xancî pe sama le Řomenđi. Le Řom haćarde fajma maj sîgo sar le aver manuš, kê le nacijonalistički partije len numa sama pe peste aj či grižîn pala laśimoś svakone manušêsko ando them. Sar kaj dikhêl pe kata jek studija kata OSCE, či gele prja but Řom te den pesko glaso kana sas o alosarimos. Numa kadala Řom, save gele te alosaren, dine pesko glaso maj but ka 'l socialdemokratur, save sî pala peśći deklaracija e maj važno multietnikaći partija ande Bosna taj Hercegovina. O nevo governo kaj kam avel, taj savo kam avel tala vas le socialdemokratur, musaj te lel sama vi pe 'l Řomengê problemur taj pe lengê puśimata. O kontrakto la pačako kata Dayton, anzarel sja kodola punktur, save garantuin le čačimata savořê manušêngê. Te arakhên pe le nacionalni manjine kodja sî ramome ande 'l zakonur. So înkê či anklisto, kodja sî o formalno priznanje le Řomengo sar nacionalno manjina.

Le anglune djesa kata februaro, thodem ande Republika Srpska jek komisija palaj themeskê zakonur. E bući kodola komisijaći kam avel vi kodja, te arakhêl le čačimata kata 'l nacijonalni manjine. Vorta pe muři inicijativa kam avel ande kaća importantno komisja vi o Mehmet Suljić, kaj kam kêrel bući paj rig le Řomenđi. Khetane le źenenca kata OSCE, kata UNHCR taj źenenca kata 11 Roma-NGO`s thodja muřo birovo vi jek koordinaći grupa, kaj sî pe laći sama vorta e situacija le Řomenđi. La Evropaći Unija maladja, kê pe sama kata o pakto la stabilizacijako sî jek but fundamentalno punkto, te vazden pe pale le Řomengê rimome taj perade khêra. O UNHCR kêrel bući po projekto, te šaj bolden pe palpale le našade Řom pe peskê thana. Vi le Řomen sî le lengo than ando društvo, naj sar eksotur la kulturakê, numa sî i von manuš kaj sî le sa kodola čacîmata kaj sî i avren..

katar o Wolfgang Petritsch baro reprezentanto kata maškar-themutno khetanimos ande Bosna taj Hercegovina

Ande palune bêrša źal le Řomenđi bući lokhês maj angle. Devleskê aźutimasa avela le Řomengo trajo maj ušoro

Foto: Claudia Heynen

ROMANO CENTRO Nr. 32, 03/2001