ROMANO CENTRO Nr. 30, 09/2000

< zurück | Deutsch

Maškar e vrajama kaj nakhli taj e vrjama kaj KAM avel angla amende

O "Gandhi Gimnazijumo" ando foro Pecs ande Madjarska, bijandilo ando bêrš 1994. Lesko ciljo sî, te avel jek maj baro brojo řomane intelektualcur, save angêren le Řomen po maj baro vučimos. O angluno ciljo la školako sî, te barjarel řomane eksperton, save źanen te organizuin o řomano them te šaj integrišîl pe ande gaźikaji ljuma. Pe kodja sama kam spremil e škola le studenton, te šaj den ande 'l univerzitetur. Le učenikur teljaren ande škola kana sî von 12 bêršengê aj den gata pala šov bêrš maturasa. E śib ande savi sićon le studentur sî madjarsko, numa le studentur sićon vi lovaricko taj beašicko śib taj sićon vi historija taj kultura le Řomendji.

O "Gandhi Gimnazijumo" sî jek nacionalno škola. Ando Ungro sî le Řomen taj avre etnikakê manjinen zakonosko pravo, te putren škole taj te ankêren le pe peśći sama. Le njamcon sî le ando Ungro 19 gimnazije. Numa te na xoxadjos, te phenas o čačimos, kê e nacijonalno škola le Řomendji ando Ungro naj svakonestar akceptirime. Amen puśas amen, sostar sî sja avrengê manjinengê škole ando Ungro akceptirime bi puśimasko aj le Řomengê škole naj? Kodja arakhas ande zakonosko teksto pala manjinengê škole, kothe ramol: "Ando Ungro sî sja le manjinen čačimos pala peśći škola, te arakhên peśći śib taj pesko identito. Le Řomengê važîl kodo zakono numa pe kodja sama, te šaj laśaren pesko socijalno čořimos". Pala kodja kêrde bari kritika i o madjarsko parlamento thaj vi o baro komisari pala nacijonalni manjine, kê kodolasa kêren le Řomen sar maj teluji klasa taj kodolasa kam kêren rigate "klase le Romengê" aj mothol pe, kê sja le Řomengê savořê aśile palpale. Kodolasa biśaven bute řomane šavořên ande kasave škole, kaj sî numa xancî kavlitativni. Smatrol pe, te bi vortolas pe kako bilaśimos kam mol prja but love. Le sîkvanen naj len vrjama te sîkaven e śib aj te den le śavořên informacije pala śibakê laborur.
Kodja pusavel bute gaźen ande 'l jakha kaj trajil jek škola, savi lel sama pe Řomengo identiteto taj pe řomaji kultura. Aj kodja pusavel na numa le obični gaźengê ande 'l jakha, nego i le socijologengê taj vi le bare političarengê sî pharimos te haćaren kodja. Kamas te mothas: Amen či malavas kê "O Gandhi Gimnazijumo" vaj kasave gimnazijumur sar "O Ghandi Gimnazijumo" sî pala svako řomano śavořo. Amari škola anzarel le Řomengê šansa, te sićon lengê śavořê peśći kultura, te sićon maj feder peśći śib aj te aven pe jek vučimos le gaźenca vaj avere manjinenca.

"O Gandhi Gimnazijumo" zumavel te kêrel kompenzacija kol Romengê kaj aśile palpale taj zumavel te aźutil le čoře řomane familjengê la školasa. Na primer, O Gandhi Gimnazijumo aźutil le učenikongê kana źantar von svako dujto kurko po vikendo kaj peśći familija khêre. Pala knjige le studentur či poćinen khanči. E poćin, pala internato taj pala panź xabenata djesestar, sî cîni.
Bi lovengo aźutimasko našti bi sićonas le śave kata 'l čoře familije, aj našti bi ankêrenas jek vučimos kol śavenca kaj sî anda `l maj barvale familije. Me gîndiv o čořimos naj sêmno le Řomengo numa avel kata trajosko modo, savo anzaren êl gaźe le Řomengê.

Jek aver ciljo kata "O Gandhi Gimnazijumo" sî, te fajdil jek alternativno pedagogijako modelo. Amen gîndis kako modelo či kêrel razlika te sî o studento Řom vaj gaźo. Jek sîkavno musaj te arakhêl peskê vrjama pala svako učeniko aj sî te arakhêl vorta kodja, so trobul le učenikos. Me malavav kê kodja sî la artistikaći rig la školaći, kê kodja našti sîkaves, numa kodja korkořo pestar źal punřo pala punřêste. Pa kodja bufljardi ideja, kê le řomane śavengê trobul jek posebno pedagogika, trobul te gîndil pe maj but. Le šerutne kata amaro gimnazijumo kontaktirin le dadenca taj dejanca pala amare řomane stuentur. Von źan khêre lende, taj vorbin lenca pa 'l ciljur taj pa'l metode le gimnazijumoskê taj den angle pe lengê pusimata. Kodola kontaktur maškar e škola taj maškar le śavengê deja taj dada aśen i maj dur. Svakone studentos sî les jek manuš, kaj lel sama vorta pe leste, kaj źanel sja pa leste, kaj sîkavel leskê o maj laśo drom sar te sićol, taj rodel o razlogo kana sî les bajo, so sî o bajo taj katar sî. La škola sî la duj ekspertur pala socijalni problemur. E škola del dumo le profesoron taj tutoron informacijasa.
"O Gandhi Gimnazijumo" kamel te cînjarel o bilaśo gîndo êl gaźengo pa 'l Řom . Le gaźe kaj sî len kontakto le studentonca kata "Gandhi Gimnazijum" priznajin, kê čačimasa e laśi pedagogija anel bari fajda. No čačimasa o ciljo la školako numa barja zorasa šaj arêsas. Kêras vi komunikacijako treningo studentonca kata aver škole, save sas maj anglal barikane kaj či primonas Řomen. Kado treningo înkêrel jek slovako-ungriko psixiatro peskê źenenca, aj tromav te phenav, leśći bući kadići sî laśi, kê maj but anel sar te sîkavas numa řomaji kultura taj řomaji historija ande škola.
Amen teljardjam amarja školasa anglal šov bêrš. Kako bêrš kêrdja e angluji klasa e matura. Maj but sar jeg dopašîn kata 'l studentur sî vec primime ande 'l univerzitetur. Barikane sam, kê šaj aźutis le Řomengê vi amen, po drom la integracijako ando društvo.

Erika Csovcsics, Direktorka kata o Gandhi Gimnazijumo

Amen kamas le Gandhi Gimnazijumoskê sja maj laśo pala školako bêrš so kam avel. Lošas kaj źan le studentur maj angle.

Photo: R. Erich

ROMANO CENTRO Nr. 30, 09/2000