ROMANO CENTRO Nr. 29, 06/2000

< zurück | Deutsch

"Samo e mišijakongo otrovo del amen o foro džaba"

katar e Mirjam Karoly

Već but breš interesuil o Romano Centro e školaći situacija ande istočno Slovakija. E Mijam Karoly taj e Agnes Truger sesa odolese jek kurko ande Slovakija taj dikhle 11 škole kaj sićon romane čhavre.

Ando foro Trebisov ande istočno Slovakija trajin 6000-7000 Roma. Angla than kaj e Roma trajin ačhel jek baraka, jek jeće spratosi škola, an saji si e osnovno škola, kaj sićon e čhavre. E škola ćerde la maškar e breša 1955-1960 katar plastično materiali. E astala, e stolice thaj e šifonjera si 30 breš purane sar i e odluka te poćinel o them vaj o foro pala svako učeniko 30 korune (= 10 šilingura) pala školako materijali. Već trin breš nakhle sar kale školake ni poćinen khanči. Ni jeće učeniko naj školsko tašna. E čhavre ćheral ni anen an škola ni sveske, ni papriri niti olovke an i boja, nego e učiteljura mora te roden katar aver institucije sa gadava. Gajda len papira sae si pe jek rig čuče taj kana i kana poćinen anda piro džepo e kreda palaj tabla. E učiteljonen trubul but fantazija te šaj sikaven e čhavren bi knjigengo godova so trubul te džanen e čhavre. Naj len knjige andar sae šaj dićhen e čhavre godova so sićon. Kana završil pe e nastava e učilteljura mora te phandaven e sveske taj bojaće olovkura an purane šifonjera. Pošto e čhavren naj knjige von ni ćeren ćhere bući školaći. Kana završin o injato školsko breš von džanen samo godova so sićile andar e učiteljenđi fantazija. Katar varsave školske buća sar e biologija vaj e fizika von ni džanen khanči.

Le učuteljen taj le śavořên naj le či jek trajosko drom angla peste.

Akava breš džan 460 romane čhavre an škola. Lengo brojo barol breš brešestar. Kaj si e škola but cikni taj naj dosta than, mora te ćeren e učiteljura e nastava an duj smene. Godolese e čhavre našti ćeren pire školske zadatke an škola e učiteljonenca.

I ako si gajda phare, ipak e učiteljura ćeren pala 42 romane čhavore, sae vađe ni džan an škola, jek treningo, kaj sićon e čhavre ćhelimasa o fundamento katar e slovensko čhib taj isto sićon sar te crton le olovkonenca. Te na ćeren godova, e čhavre našti džan an škola, godolese so ni džanen dosta e slovensko čhib. Le trenigosa, sao ćeren e učiteljura le čhavrenca pomosaren e učiteljura e čhavren te na bičhalen len ande "Sonderschule". E romane čhavre naj pripremime palaj škola, kaj samo zala čhavre džan an "Kindergarten". An palune 10 breš pelo o brojo le romane čhavrengo an Slovakija, sae džana ando "Kindergarten" katar 90% pe 15%. O razlogo si govdova kaj akana ando vreme pala o komunizmo o "Kindergarten" mora te poćindol. Učiteljura kvalifikacijasa phrare arakhadon pala škole kaj si romane čhavre. E bući an romane škole e gadženge naj atraktivno taj o bilačho standardo higenijako daravel bute gadžen. Svako đe le učiteljura dićhen an škole but varsave nasvalimata sar žutica, saji avel katar o baro čorrimos vaj von dićhen an škole TBC, ger, pišoma, taj džuva. Svako đe, palaj škola aj maj anglal so džana ćhere, e učiteljur mora te desinficirin pe. O drab palaj desinfekcija taj e vakcinacije si but kuč taj e učiletjura mora te poćinen sa korkore pire džepostar. Samo e vakcinacija protiv žutica mol opaš lenđi poćin. Samo e mišjakongo otrovo del len o foro džaba.

Na samo ande škola ande Trebisov i ande aver škole aven e učiteljura andar razlicite zanatura vaj si pensionistura sae džan pe kursura te aven učiteljura taj palal džan an romane škole te sikaven e romane čhavren. Ande godola kursura von ni sićon sar te sikaven e romane čhavren taj ni lel pe sama pe intensivno sikavipe e čhavrengo taj pe školsko materiali sao motiviril e romane čhavren te sićon. Ande anglune klase e romane čhavre još džan redovno ande škola, ande maj uče klase sa maj zala čhavre džan ande škola, gajda xasaren e šansa te araćhen bući taj te ćeren pese jek maj lačho životo.

O Romano Centro kam zumavela sja te aźutil le školengê ande Slovakija so maj sîgo taj kam inkalavel jek raporto paj bilaśi školaći situacija le Řomenđi ande Slovakija.

Photo: M. Karoly

ROMANO CENTRO Nr. 29, 06/2000