ROMANO CENTRO Nr. 29, 06/2000

< zurück | Deutsch

O puśimos kataj puterdi demokracija

katar o Prof. Charles Taylor

E historija sîkavel amengê, kê e demokracija, kaj sî ande teorija e maj puterdi governośći forma savořê manušênđi, šaj te avel butivar but eksklusivno aj spidel pestar so naj pestar. Te bi arakhasas kako čačimos, či trobul te boldas amen palpale ź'ande purani vrjama ka l'purane grkur taj ka l'rimljanur, save ankêrenas peskê robur taj isključinas peskê źuvljan anda politikako puterdo trajo. Ande demokracija aśel jek elemento savo isključil. E demokracija sî jek governosko modo, savo rodel kodja, te aven le manuš čačes phangle le društvosa taj te sîkaven peśći identifikacija le društvosa. Jek diktatorsko društvo šaj te avel baxtalo, kana leskê manuš paćan ande l'zakonur anda kodja, kaj sî von xarane manuš. E demokracija pale rodel peskê manušêndar, te gîndin i von taj te fajdin von peśći godji pala o društvo taj palaj demokracija.O trajo ande demokracija rodel amendar kodo haćarimos: Amen šaj das duma jek avresa, aj šaj rodas amaro čačimos ande diskusija, kê losarimasa taj losarimasa po parlamento, aśel sa kodja ande amare vas, so sî amengê śinado ande amaro trajo.

Kodja sî vorta i o razlogo sostar kêrdon neve forme la diskriminacijakê ande l'vrjame le demokracijengê. Jek metoda sî, te kêrel pe zor pe l`manjine te asimilirin pe. Kodja pecisajlo ando 19. veko ando Ungro. Jek aver metoda sî, te mothol pe, kê naj bari razlika maškar duj narodur, kodja kêrel pe ande Turska le Kurdonenca. Pale aver metoda sî, te del pe drom anda them kodola manuš, kaj sî von aver fjalo. Jek paradokso sî: Le purane ampêracije, kaj nas phangle la demokracijasa nego sas despotski reźimur, von sas butivar maj tolerantni pala manušêngê razlike numa kaj sî kodja o moderno društvo ando 20. veko, savo mothol pa peste, kê vo reprezentiril e volja taj zor le narodośći. Pa kodja sama ake pale jek eksemplo andaj Turska: E xoraxaji puraji ampêracija sas desja tolerantno kana sas laći zor po maj baro učimos. But bibolde našênas atunč ande Turska te bi skêpinas pesko trajo kata progono ande Evropa. Svako maj bari versko grupa sas la varesavi slobodija te lel peśći bući korkořo ande peskê vas ando maškar peskê narodosko. Kana pařugla pe e ampêracijaći politika la Turskaći, atunč kêrdja e Turska ando bêrš 1908 jek reforma. O fundamento la reformako sas maj but ande le rangê vas aj atunč lja te teljarel o xaimos le armenongo ande Turska źi kaj sas o angluno ljumako marimos. Palal katar o bêrš 1920 teljardja vi la etnikako fulavimos maškar o xoraxano them taj maškar le grkur.
Ando 20. veko zurajle la demokracijakê ideje ande but thema la ljumakê, numa o bišto veko sî vi o veko kaj buflilo la etnikako fulavimos. Kodja naj slučanjo. Ake dikhas pe Evropa:Te teljaras le anglune ljumakê marimasa vaj dikhas înkê maj but palpale, dikhas pe l'marimata po Balkano, aj so arakhas: But narodur progonime zorasa anda peśći phuv. Dikhas e tragedija kaj rodel pe zorasa homogeniteto, dikhas narodur zorasa tradine anda peśći phuv ande duj marimata, dikhas o fulavimos la Jugoslavijako ande palune bêrš, dikhas narodur ande migracija, zorasa mekên peśći phuv ande savi trajisarde but šêla bêrš.

Ande kača vrjama len te haćaren la nevja demokracijakê narodur, kê lengo khetanimasko fundamento kaj sî le le, lel te xasavol. Anda pesko pharimos von roden purane droma, save dićhon lengê maj sirgurni taj zurale. Anda kođa spiden vuni društvur sja pestar so dićhol lengê strêjino. O principo taj o gîndo pala sa kodja sî kasavo: Maj anglal sas jek određeno religija, jek određeno śib jek određeno etnija, kodola elementur ćidenas le manušên ando jekimos, kasavi društvośći struktura phanglja le manušên maškar peste, t'aven ćidime tala jek ideja. Kana sî maškar o društvo strêjini elementur athoska o jekimos le društvosko naj prja but zurjardo. Anda kodja trobun ando društvo te aven le strêjini elementur ograničime. Kasavo haćarimos, kasavi dar sas le manušên vi ande but purane vrjame, numa o veko la demokracijako zurjarel kadala gîndur taj vi e dar taj del len jek nevo značajo, jek nevi zor. Kodja sî i o razlogo sostar šaj anklen dušmanicka programur kontra strêjini manuš ando anav le patriotizmosko, ando anav le kamlimasko peska phuvjako, sar kaj kêrel kodja o "Front National" ando Francuzo vaj kaj sî kodja katka ande Austrija. Jek aver razlogo kataj dušmanija pe l'strêjini manuš sî vi kodja: Amen ankêrel ame khetane jek određeno politikaći kultura, kaj le strêjini manuš či kamen te akceptujin la vaj našti te akceptujin la. Kodja sas maj anglal o slučajo ande Amerika, kana avenas neve emigrantur andaj Irlandija taj anda Evropako istoko. O them či kamlja te paćal te šaj i von te ankêren o adeto kaj ankêren les le "WASPs" (kodja sî le parne anglo-sasur). Vi ande ađesuji Francuska sîkadol kasavo fenomeno maškar le tradicionalni francuzur taj le neve muslimaja, kaj avile ando francuzo.

Trobul te arakhêl pe jek nevi definicija pa kodja, so kêrel taj ankêrel o jekimos jeke društvosko ande amare demokracije. La demokracijakê društvur sî len jek zajedničko historija taj jek zajedničko vîna. Numa svako historija šaj sîkadol ande maj but fjal taj ande maj but fjal šaj thol pe vi o paso maj angle. O slučajo kataj nevi ljuma (Amerika, Australija), kaj trajin maj but fjal manuš, sîkavel kodja: O haćarimos pala historićno kontinuiteto taj politikako jekhimos šaj maladjon pe jek than te inkêrdon khetane, vi te aven le manuš kodja phuvjaći ande maj but fjal. La Evropakê društvur našti desja haćaren kodo modelo, numa kodo modelo šaj del len jek haćarimos pa kodja: O nationalno identiteto taj vi o patriotizmo šaj integrišîl strêjini manušên taj vi strêjini elementur.

Numa te kêrasa jek nevi definicija le društvośći, šaj aśavas e dušmanija pe l'strêjini manuš ande l'moderni demokracije!

Photo: D. Jevremović

ROMANO CENTRO Nr. 29, 06/2000