ROMANO CENTRO Nr. 28, 03/2000

< zurück | Deutsch

PROJEKTUR KATA CARITAS ANDE ROMUNIJA

katar i Barbara Coudenhove-Kalergi

E Simona kêrel bući ande `k khêr kata "Caritas", kaj len sama pe `l cîne śavořê. Kodo khêr sî ando foro Sfantu Gheorghe ande Rumunija po gor kataj řomaji mahala. Sar vi ande čexicko foro Aussig fuljavel vi kate jek betonosko zîdo o foro pe duj riga. Pe jek rig le forośći sî le gaźengê khêra, pe aver rig le forośći sî řêspime le cîne phuvjakê kolibe le Řomengê. Maj romantični dićhon le Řomengê cîne kolibe numa le gaźengê khêra, apal o baro čořimos ando trajo le Řomengo katka sî bigoresko. Le Řomen, naj le taćarimos, naj le paj, naj le bući, naj le poćin, naj le penzija, jeka vorbasa te phenas, naj le khanči..

La Simonaka bućako than sî jek nevo khêr bařestar po gor la řomaja mahalako. E Simona sî jek bućarni, têrni Řomni kaj avili anda baro foro Bukurešti kate an ko cîno foruco. Kate lel sama pe `l řomane śavořê andaj romaji mahala kethane peskê šefosa, le rašasa Andreas Markus thaj vi kethane leskê manušênca kaj aźutin ande kodja sama. Aj sar źanen von te crden le śavořên ando "Kindergarten" taj pala kodja te crden le vi ande škola ? E prvo klasa la školaći sî ande isto khêr kaj sî v`o "Kindergarten". Le dadengê taj le dejangê sî o "Kindergarten" taj v`e škola jek strêjini ljuma aj naj len prja but paćamos ande škola. Kata `l Řom kaj trajin ande kaća mahala či źanel či jek te ramol čiti te čitol. Ande mahala naj taćarimos, numa ande kodo Romano Centro sî taćarimos aj le śavořên den len đesestar vi jek tato xabe. Kodja sî jek bari djela pala manuš save numa bokhajen taj save trajin ande baro šîl.
E Simona žanel maj jeg razlogo anda soste aven le śavořê dragomasa ande kodo Centrumo: Le šavořêngê peren le têrne, šukar, asavne moskê učiteljice but pe dragomaste. Taćimos, xabe taj dragostija, kodja sî trin razlogur le śavořêngê, sostar aven ande škola te sićon, te čiton taj te ramon. Aj e bući źal but angle. Kata o bêrš 1996 barilo sajek o brojo le śavořêngo kaj teljaren redovno ande škola. Źi akana teljaren 250 šavořê redovno ande škola. Barimasa sîkaven le maj bare śavořê andaj starto klasa so von već sićile źi akana: Sićile te crton slike, sićile matematika, sićile te ramon, sićile te đilaban taj te khêlen aj sićile te xalaven peskê vas taj sićile vi kodja, sja te laśaren so trobul pala xabe. Angla lende puterdjol jek trajośći šansa kaj lengê dadengê taj lengê dejangê naj.

Ando foro Sfantu Gheorghe sî le manušên kata "Caritas" bare planur: Von kamen te bufljaren pesko Centro, kamen te avel ando Centro jek doktori aj maj palal kamen te avel kote vi jek škola, na numa pala śavořê, nego te avel jek škola vi têrnengê taj vi phure manušêngê. Pe kaća vrjama naj le Řomen ande mahala či sosko medicinsko aźutimos. But Řom sî nasvale, sa le Řomengê dand sî rimome. La Rumunijako "Caritas" thodja vi le ranđi sama pe kodo projekto. O "Caritas" vazdel pesko Centro aźutimasa kata `l strêjini phuvja, numa e poćin le manušenđi, kaj kêren bući kote, poćinen la Rumunijakê raj. "Amen kamas te das jek laśo eksemplo", mothol o Pater Markus. "So kêras ađes ando Sfantu Gheorghe, šaj kam kêrel pe tehara vi pe `l aver thana."

Sode Rom trajin ande Rumunija, kodja khonik vorta našti phenel. Le ekspertur kataj Evropaći Unija gîndin, kê ađes trajin karing 3,5 milijonur Řom ande Rumunija. Desar sî vi e Rumunija kandidato palaj Evropaći Unija, e Evropaći Unija thol sja maj but sama pe le Řomengê problemur kaj sî ande Rumunija. "Amen las zurales sama, te avel vi ande Rumunija la Evropako standarto pe `l Řomengê puśimata", mothol o manuš kataj Evropaći Unija ande Rumunija. Kodja važîl na numa palaj ekonomija, nego kodja važîl vi palaj politikaći kultura taj vi pala `l manušikane ćaćimata, aj kodolasa phangli sî vi e integracija le Řomen¢i . So sî o maj laśo drom pe kaća sama, kodja khonik vorta či źanel. Le ekspertur ande `l Bukurešti roden anda kodja sajek řomane projektur, save varesar funkcionišîn. Po angluno than sî le projektur kata "Caritas".

E Rumunija sî o maj čořo them la Evropako aj le Řom ande Rumunija aśile po maj teluno stepeno. Ande sasti Evropa sî e Rumunija kodo them kaj meren le maj but śavořê. Ande Rumunija sî le maj but nasvale manuš kataj tuberkuloza taj ando proseko êl mîrš meren ande Rumunija kana sî le 67 bêrš (Ande Austrija meren êl mîrš ando proseko kana sî le 77 bêrš). Ande but forur le manuša našti maj but te poćinen le khêreśći kirija taj o taćarimos, anda kodja śinen lengê le forongê raj o paj taj vi o paj pala taćarimos le khêresko. Śonenca trajin miji taj miji manuša bi pajesko aj kodja vi kana sî ivende e temperatura tala 20% minus. Karing 140.000 śavořê mekle len lengê dada taj deja taj von trajin pe `l vulice vaj ande čořivane domur. Maškar lende sî vi but řomane śavořê. La Rumunijako "Caritas" (kaj aźutil les vi la Austrijako "Caritas") našti rešîl korkořo sa kodola problemur. "Amen kêras bući pragmatično", mothol o direktori kata "Caritas", o Janos Saks. Maj važno sî amengê e sama le śavořênđi. Kaj šaj, zumaven le manuš kata "Caritas" te integrišîn le řomane śavořên ande `l škole taj ande `l thana kaj len sama pe `l cîne śavořê. Le školangê, kaj naj len bari vojla te integrešîn le řomane śavořên, anzaren materijalno taj źanglimasko aźutimos, te bi integrešînas le śavořên. Kaj kodja našti avel, kêren von škole taj thana numa řomane śavořêngê. Kothe sî le řomane śavořê kokořo maškar peste taj sićon sa kodja, so kam trobul len kana kam trajin maškar le gaźe. Kajgod šaj, kêren bući vi le śavořêngê njamur pe kodja sama. Aj vorta le trin punktur la Simonakê ande Sfantu Gheorghe kaj sî: taćimos, xabe taj dragostija, aźutin êl śavořêngê kajgodi pe svako than.

O Caritas la Austrijako ćidel ande kodola đes love pala projektur ande Nevi Evropa. But projektur kam aven vi pe sama le Řomenđi taj Sintoneđi.Kon kamel te aźutil: O brojo kata konto sî: 7 700 004, PSK 60 000.

Photo: R. Riedler

ROMANO CENTRO Nr. 28, 03/2000