ROMANO CENTRO Nr. 27, 12/1999

< zurück | Deutsche

E deportacija ande Transnistrija

katar i Dr. Brigitte Mihok

Adjes but źanglol pe pa progromo le jevrejongo ande Rumunija pe vrjama le fašistondji ande štarvardešto bêrš. Pa kodja sî ramome vi dosta dokumentacije. Paj deportacija le Řomendji ande Transnistrija gata khanči či źanel pe, čiti sî kodja priznajime. Ando juli kakale bêršesko vorbisardja e Dr. Brigitte Mihok ando Berlino pa kodja sama. Ake katka laći vorba kaj phendja numa xancî maj xarni:

Le faktur: Po 17.5.1942 zapovedisardja o ministarsvo pala andrune buća ande Rumunija, te djinel pe o brojo le Řomengo, haj te kêren jek lil le Řomengê anavenca. E angluji bući sas te traden anda Rumunijako them sja le Řomen, kaj phiren than-thanestar, haj vi kodole Řomen, save rimon o řîndo le gaźengo. Kodja sas kata juni źi ka o avgusto 11.441 źene saven trade. Pe dujto faza deportuisarde ando septembro, vi kukole Řomen kaj či phirenas than thanestar, numa kaj nas le themskê pe volja aj či kamle le. Sja khetane sas 25.000 - 30.000 źene, kata sja kodola źene numa aśile źuvinde karing 1.500 - 2.000 źene. Ando bêrš 1946 mothodja o maršal Antonescu anglaj kris pala mundarimata ando marimos, paj deportacija le Řomendji:

Ande Bukurešti taj ande 'l aver forur musaj sas te ušaraven le feljestri vaj te cîrden le firange pe 'l feljestri, pe vrjama le marimaśći taj anda kodja pecisajle but kriminali buća. Anda kodja kamle le gaše te vareso kêrav kontra kodo baro kriminali kaj sas. Le raj dine po gor, kê sa kodola bilaśimata kaj pecisajle taj o baro čorimos kaj sas, sa kodo le Řom kêrde, save phiravenas śurja thaj jagale. Anda kodja, kaj le gaźe či spomenisarde puterdes e vorba "deportacija" (le Řom sî generalni čor taj či kamen te kêren bući) le gaše či line či jeg doš pe peste kata sa kodo kriminaliteto kaj sas. Ande vrjama źi kaj sas le komunistur pe vlada, či jek data nas vorba paj deportacija le Řomendji. Ando bêrš 1990 ramolas ando źurnali "Romania Mare", kê o maršali Antonescu kamlja te skêpil o them kata bilaśe manuš. Aver nacionalistički źurnalur rode te den rigate le kriminalni Řomen, kata 'l gaźe, taj te den le zorasa bući, aj te na avel le kontakto le gaźenca. Źi adjes dikhên but Rumunijakê gaźe e deportacija le Řomendji sar jek čači laśi bući kontra kriminalni elementur. Ando bêrš 1992 ramol jek gaźo ando źurnali "Baricada" aj malavel, kê le Řom la Rumunijakê nas tradine ando "Holocaust" (čiti le jevrejur...). Maj but sas tradine ande deportacija anda pesko bilaśimos taj vi anda kodja, te na peren ande 'l vas le njamcongê. (...). Sa kodo so pecisajlo le Řomenca, malaven le gaźe, kê sas malades taj kêrdo pe čači sama.

Akana sîgo pîterdja e Rumunija peskê arxivur, numa još či ankalade avri prja but materiali pa 'l Řom. Sî duj punktur anda soste či kamen te len le gaźe ande peskê vas e řomaji problematika. O angluno punkto sî anda kodja, kê le historičarja našti vazden pesko anav kodola tematikasa, o dujto punkto sî, kê e naučno analiza kam ankalavel vorta e doš le gaźendji. Kana sî o puśimos paj historija le manjinendji, le gaźe historičarja taj naučnikur naj le volja, te len kača djela, ande peskê vas; numa le manjine korkořo trobun te len e bući ande peskê vas. Vi ande školakê knjige paj historija la Rumunijaći, či spomenil pe e deportacija le Êomendji, či jekha vorbasa. Maškar le bêrš kata 1990 -1997 ankliste vuni lila, save mothon sa kadala gîndur kadja, sar mothonas le ande 'l bêrš 1940. Či len kodo anav "deportacija", numa len pe kodo than "kolonizacija" (colonizare), vaj "evakuacija" (evacuare). Ando bêrš 1993 anklisti ande Rumunija jek kjniga anavesa: "E historija le Řomendji."Ande kača knjiga ramol o autori: "Palaj kolonizacija kataj Transnistrija, avile le Řom pale palpale ande Rumunija, aj trajisarde peskê pesko trajo maj dur, sar kaj trajisarde angla o marimos" (sic!!!). Numa duj knjige save ankliste ande Rumunija ramon paj deportacija taj pa xaimos le Řomengo. E jekh knjiga sî: Viorel Achim: "Le Řom ande la Rumunijaći historija". E dujto knjiga sî: Radu Ianids: "Le jevrejur tela o režimo le Antunescusko". La Rumunijako presedniko, o Emil Constantinescu, mothodja po 4.5.1997, kê e deportacija le jevrejondji kataj Besarabija taj kataj Bukovina sî čačimos, numa kataj depotacija le Řomendji či jek vorba či mothol.

Źi adjes aśên but puśimata:

1. Pe savo modo sas kêrdo o djinimos le Řomengo? Sar kêrde le lole o lil le řomane anavenca? Kon fuladja le Řomen, save nas le gaźengê pe dragomaste? Kon motholas savo Řom sî čor taj bipaćivalo?
2. Angêrde le gaźe le Řomen anda sja le regijonur vaj angêrde le Řomen numa anda fijesave thana? Anda save forur angêrde le Řomen aj sar? Sar arêsle le Řom inča? Sas nasvale, ćinuime vaj mundarde?
3. Save dokumentur sî pa 'l Řom save bolde pe palpale andaj deportacija?
4. Savi uloga khêlde la Rumunijakê naučnikur maškar kodola bêrša (1930-1945) kana trade le Řomen zorasa anda peskê thana?

Pa kača tema šaj vorbisas but maj but. But importantno avelas, te kêrel pe jek dokumentacija pa kodola dukhavne bilaśimata kaj sas kak data. Vi le gaźe taj la Rumunijakê naučnikur trobun te haćaren, haj te gîndin pa kodja, kê but mekle pala zeja, so trobusarde te kêren. Naj numa e vorba pa xaimos so nakhlo, numa vi o pućimos sî, so kam avel angla amende maj dur, aj pe vrjama trobus vareso te kêras, kana sîkadjon bilaśe somnur.

Źi adjes malaven but Rumunijakê gaźe, kê e deportacija le Řomendji sas jek vorta maladi bući.

Photos: Paul Meisner

ROMANO CENTRO Nr. 27, 12/1999