ROMANO CENTRO Nr. 27, 12/1999

< zurück | Deutsch

KOMŠIJA ANDE NEVOLJA.
Le Řom ande Slovakija

Čitos aj čudis ame, kê la "Evropako Saveto" maj but či kamel te kêrel politikaći kontrola, te ankêrel e Slovakija demokarcijakê norme. La "Evropako Saveto" malavel, kê e Slovakija dja pe but anglal ande sama la demokracijaći. Aj vi po puśimos pala 'l manušikane čačimata arêslja e Slovakija le norme kata Strasburgośći organizacija. Mothol pe, kê vi o raj, o maj baro komisari pala manušikane čačimata, o Van der Stoel, ašarel la Slovakijaće laśe zakonur pe kodja sama. Sar dićhol, fajma e Slovakija arêsli maj pašê ka o ciljo, te del ande Evropaći Unija, aj kodolasa šaj mothol pe, kê le manušikane čačimata ande Slovakija arêsle o vučimos, save trobun te aven le.

Amen kamas la Slovakijakê ilestar but bax, te del voj ande Evropaći Unija. Numa našti nakhas pa kodja, kaj či dikhêl puterde jakhenca le Řomengo problemur, te phandavel peskê jakha angla 'l Řomengê problemur. E sasti Evropa trobul te aźutil la Slovakijakê ande kodja sama, kê korkořo našti rešîl e Slovakija sa kodola problemur. Numa sar dićhol rigatar, e situacija le Řomendji ande Slovakija naj pra vušoro. Kana dikhês le gava taj le forur ande Slovakija, kaj le Řom trajin, atunč puśes tu korkořo tut, sar šaj realizujin pe kodola xanome zakonur. Jek primeri: Ande Slovakija anklisto jek zakono paj śib kata le nacijionalne manjine, save trajin ando them. Kodo zakono hatam mothol, kê pe kodola thana, kaj trajin maj but de 20% Řom, sî le Řomen čačimos te fajdin peska daći śib vi ka 'l raj. Aj šaj den vi peskê molbe ka 'l raj pe řomaji śib. Ande Slovakija sî 57 gava taj forur, kaj sî le Řomen čačimos te den duma řomanes le foroskê ranca taj vi ande 'l krisa. Le gaźengê, save ankalade kasavo zakono, fajma nas prinźando, kê e řomaji śib maj but nakhli muj-mostar taj nas ramome pe lila, aj adjes numa jek cîno brojo Řom źanen te ramon peśći śib, aj but źene Řom gata či źanen te ramon.

Vi te maladjola kajek Řom, kaj šaj ramol peśći molba pe řomaji śib, savo anda 'l raj šaj bi delas pe anglal pe lesko lil ande řomaji śib? Dićhol, kê kado zakono maj but sî kêrdo pe 'l madjarski taj ukrajinski manjine, save trajin ande Slovakija, aj le gaźe maj cîřa gîndisarde pe 'l Řom. Aj či na źanglol pe o modo, sar kêrdilo kodo lil kadale 57 řomane gavengo. Źanglol pe, kê ande vrjama le komunistondji, le Řom nas priznajime sar nacionalno manjina aj lendji śib sas zabranime. Anda kodja le Řom sîkavenas pe ande kodja vrjama sar ungrur vaj slovakur. Puśas amen, pe savo modo le raj arakhle, kaj maj but de 20% Řom bêšen ande jek foro vaj ande 'k gav? Pe akademija nauke, ande foro Košice kêrenas maj anglal šov žene naučnikur bući pe řomaji sama, akana kêrel numa jek źuvli historičarka bući pa 'l řomaji problematika, kê naj love te pośinen le gaźen, te kêren buci pe řomaji sama. Khonik či źanel vaj khonik či kamel te źanel so le Řomengê čačimasa trobul. Ande vuni thana, kaj le Řom trajin, gata sja le Řom sî bi bućako. Ande fijesave thana, sî "numa 90%" Řom bi bućako. Le učiteljur kaj sîkaven le řomane śavořên ande škole, aven anda foro, univar gata 15 kilometrur dural, lendji poćin sî but cîni, aj plus korkořo poćinen pesko drom ź' ande škola taj palpale. Planirime sî, te trenirin le śavořên maj anglal so teljaren ande angluji klasa, numa našti kêren, anda kodja kê naj than. Anda kadala bajur naj amen maj precizni podatkur. Ande vuni maj bare forur sî kasave aźutimata le śavořêngê, maj anglal so phiren ande škola, numa pe 'l gava, kaj bêšen le maj but Řom kadja vareso naj, čiti sî kon del graba pala kodja.
Či lel pe ande sama, kê ande vrjama le komunistondji kata 'l bêrš 1950, e śib e řomaji sas zabranime aj le Řom nas priznaime sar etnikaći grupa, numa sar jek maj teluji socijalno grupa dikhênas len le gaźe maškar le naja. Le Řom bi bućako xasaren vi o paćamos ande 'l manuš. But dada taj deja, či dikhên, kê sî bari fajda kata školuimos le śavengo. Ande 'l škole naj love pala materiali sîkavimasko. Sî śave, save but laśes dine gata peśći osnovno škola taj kamenas bi maj dur te źan ande maj vuče škole, numa o bajo sî, kê le daden taj le dejan naj le financijako aźutimos pe kodja sama, taj anda kodja či mêken peskê śaven te źan maj dur ande 'l škole. Kakala vuni projekur kaj kêrde le gaźe źi akana, sî kadići aźutimos le Řomengê, sargod te śudes jek bařořo ande 'l mêri, sî sargod kana perel jek asvin ando baro paj. Pe Řomendji sama le gaźe dabi den kak love.

Sî amen jek ideja, le raj te na den gata love anda pesko vas:
Le učiteljur save trobun te źan ande 'l gava te sîkaven le řomane śaven, trobunas bi te fajdin o autobuso bi poćinimasko, taj vi le řomane śave, kaj źan ande 'l maj vuče škole, te na poćinen korkořo pesko drom ande 'l škole.
Kasavi akcija avelas bi jek baro aźutimos le Řomengê.

Amen řudjis la Slovakijakê bare ran, te thon amari ideja po čačo than.

Photos: Ján Sajko

ROMANO CENTRO Nr. 27, 12/1999