ROMANO CENTRO Nr. 26, 09/1999

< zurück | Deutsch

Le Řom ando Čexo taj lengê škole

Stephan Müller

Dali šaj maj vareso te pařuvas, pala maj laśo trajo amare śavengo, kodja či źanas. Numa paćas kê amare śavengê śave kam trajin kak data maj laśes. Kê bi školako taj bi zanatosko či maj avela či jek trajośći šansa. Kodja mothol o Martino. O Martino źanel pa soste vorbil. O Martino źalas numa ande "Sonderschule" taj de but bêrš si lo bi bućako. Vi lesko śav o Milano źal ande "Sonderschule". Kana sas vo šove bêršengo, le psixologur kêrde lesa testo, haj malade, kê vo trobul te źal ande "Sonderschule". Kodja pecil pe butivar le řomane śavenca, o Milano nas korkořo ande kodja sama.

Ando Čexo taj vi ande aver thema kaj sas maj anglal lole, traden le učiteljur taj le psixilogur le řomane śavořên ande "Sonderschule". O školako sistemo pala'l Řom sî bi milako. Le Čexoskê raj korkořo mothon, kê 75% kata `l řomane śave žan ando Čexo ande "Sonderschule". Deš bêrš nakhle, desar sî o Čexo demokratsko phuv. Numa khanči maj laśes či pařugla pe pe la školaći sama, pa kodola dêš bêrš. Le rangê šukar vorbe kaj sas, vi adjes sî nange, e situacija pe kaća sama khanči či laśajli. O "European Roma Rights Center" (ERRC) kaj sî jek maškar-themutni organizacija ande Pešta, kêrdja ande palune śon jek bufli studija paj školaći situacija le Řomendji ando Čexo. Kodja studija vorta sîkavel le řomendji diskriminacija pe školaći sama ando Čexo.
Pala kodja studija dja o Martino taj maj dešujek řomaja famile, (kaj źan vi lengê śave ande "Sonderschule") jek žalba kaj čexicko kris pala ustavo. Kodja žalba del dumo o ERRC taj vi řomaja organizacije ando Čexo. E žalba sî kêrdi anda rasističko diskriminacija le řomane śavendji ande 'l škole. Ando Čexo sî but dokazur paj diskriminacija le řomendji.

Ande Ostrava žan maj but sar e dopašîn kata `l řomane šave ande "Sonderschule" i ako trajin numa 10% Řom ande Ostrava. Ande vuni "Sonderschulen" sî le řomane śave maj but de 90%. Ande Ostrava sî e šansa te perel jek řomano šavořo ande "Sonderschule" 27 var maj bari sar kata jek rakljořo. Kakala brojur već sîkaven sode bari sî e diskriminacija le Řomendji ando Čexo. Numa pe kodja kana dikhas, atunč šaj las sama sode buflili e diskriminacija le Řomendji ando Čexo. Pala o zakono le rango musaj te kêren le raj jek testo le śavořênca kaj traden len ande "Sonderschule" taj vi o dad taj e dej musaj te den peśći somnatura, kê sî i von pala kodja, te źan lengê śave ande "Sonderschule". Numa kaća studija kata ERRC sîkavel, kê le raj traden le śavořen butivar ande "Sonderschule" bi testosko taj či puśen le dades čiti la da, te źan lengê śave ande "Sonderschule" vaj na.
Pala o zakono sî le "Sonderschulen" kêrde pala kodola śavořê taj raklořê, kaj aśile xancî palpale peska godjasa. Pala kodo principo sî kêrdo vi o řîndo la školako. Le śavořê save getin o trito razredo kata "Sonderschule", źanen vorta kadići, sode źanen le śavořê, save getin o angluno bêrš kata normalno škola. Jek śavořo, savo źal vuni bêrš ande "Sonderschule", naj les maj but či jek šansa te nakhêl vo ande 'k normalno škola. Kana den gata le śavořê e "Sonderschule", atunč numa šaj kêren aźutimaskê buća. Kam aśên avri kata socialno integracija taj kam aśên desja tele ando društvo.

Petr Horvath, o šerutno kataj řomaji organizacija ande Ostrava malavel: E but bilaśi situacija le Řomendji ando Čexo avel vi anda kodja, kê le raj traden le maj bute řomane śavořên vorta ande kasave œkole, kaj sî kêrde pala kodola śavořê, save aśile peska godjasa xancî palpale. Kodolasa sîkaven le gaźe le Řomengê de śavořařa, kê lendji godji naj kadja sasti, sar le gaźendji, taj sîkaven vi kodja, kê le gaźen naj baro intereso, te aven phangle kethane le Řomenca. Anda kodja le Řom xasaren vi o paćamos ande peste, či naj le but kontakto le gaźenca, aj či sośći šansa, te arakhên bući, naj le.
Anda kodja o Petr Horvath del dumo jek projekto, kaj šaj maladjon le řomane śave pala mizmeri ande 'k kulturako centro. Kothe le śavořê kethane šaj sîcon taj šaj i kethane te khêlen. Kethane le źenenca, kaj len sama pe lende, kêrena ekskursija trujal e Ostrava. Aver šansa naj le, sar bi anklenas avri anda pesko gav vaj anda pesko foro. O Petr Horvath dikhêl maj jek razlogo, sostar sî kodola ekskursije le śavořêngê but važno. "Le śavořê trobun te sîcon, kê e Ostrava taj o Čexo sî vi lengo foro i lendji phuv, kê ame le Řom s' amen sa kodja čačimos sar kaj sî le gaźen aj ame či trobul te garadjos.

E žalba le Řomendji anglaj bari kris (Verfassunsgricht) sî źi akana e angluji akcija ande kasavi sama, aj pala late trobul bari zor taj troma. Ali le Řom sîćile već godji, kê ivja aźukêren le gaźengo aźutimos, taj kana len le Řom te roden pesko čačimos, atunč le gaźe den angle xolinasa, aj vuni śavořê ande škole sî već žrtve kata kaća xoli le gaźendji. Le Řom aźukêren darasa so avel avri kata lendji žalba. Numa o Martino taj vuni aver dada taj deja či daran aj traden zorasa angle. Aj so von roden kata čexicka raj sî numa: te aven vi lengê śaven sa kodola œanse, sar kaj sî i averen.

Kon kamel te žanel maj bufli informacija pa 'l Řom taj školuimos ando Čexo,
atunč mek čitol: A Special Remedy. Roma and Schools for Handicapped
in the Czech Republik. ERRC (Hg.), Juni 1999.

Photos: R. Erich, D. Jevremović

ROMANO CENTRO Nr. 26, 09/1999