ROMANO CENTRO Nr. 26, 09/1999

< zurück | Deutsch

Le ciljur kata "CPRSI"
(Malaimasko than le Řomengo taj Sintengo)

Nicolae Gheorghe, savetniko palaj Řomaji sama

E situacija kata 'l Řom thaj Sinti avili ande 'l palune bêrš maj bilaśi vi te arakhas i progreso ande 'l vuni phuvja. Anda kodja dja e OSCE, sar angluji maškar - themutni organizacija ande foro Oslo, ando bêrš 1998 odluka, te avel jek školuime taj akademijako Řom sar savetniko palaj řomaji sama. Pe kodo odgovorno taj paćivako than thode ma man. Kodolasa sîkavel e OSCE, kê kamel te anel le Řomenđi bući maj angle.

Po 6.9.1999 kam avel ande Vienna jek ćidimos kataj OSCE vorta pe řomaji sama. Te avel muři bući desja efektivno, losardem o drom kataj "selektivno zor". Kodja buśel, te arakhas maj anglunes le thema kaj haćardon le ¨om maj bilaśes taj maj tele, vorta tela 'l punřê le gaźengê. Pala kodja kam arakhas le themengê institucije kaj sî phangle pe kodja sama. Save thana te aven po angluno than pe kodja sama, kodja naj ušoro puśimos, trobul te avel diskusija pa kodja le Řomenca kaj trajin ande kodola thema. Te avel e diskusija xancî maj ušoro, me kam losarav vuni teme, save vorta peren ande sama kata ODIHR:

1. Te bufljaras le kontaktur maškar o CPRSI taj maškar sja le řomaja organizacije ande OSCE. Te aven ćidimata taj diskusije sar kaj sas po "Standing Conference" ande 'l bêrš 1994-1998.
   
   
2. O CPRSI te ćidel sja peśći zor te aven vi le Řomengê taj le Sintongê buća anglaj OSCE. But važno sî, te lel pe sama pe 'l Řomengê problemur, kê but Řom trajin, pe kaća vrjama ande zapadno Evropa, sar azilantur, emigrantur, našade manuša. Ađes le maj bare problemur le Řomengê sî: O pravo bêšimaskê, e dozvola la bućaći, le problemur la skolakê, o socialno aźutimos, o razismo, e xoli kontra le strêjini manuš, la familjakê źene, te šaj trajin kethane.
   
   
3. O ODIHR taj o CPRSI kam kêrel bući kethane avere maśkar-themutne organizacijenca taj "NGO"-enca, te avel o řomano društo maj zuralo. Kam kêrel pe bući, te aven maj têrne šerutne Řom.
   
   
4. Jek važno bući kata o CPRSI sî kođa, te aźutil le řomane organizacijonengê taj le themengê kaj sî člano kata OSCE, te kêren jek lači řomaji politika. Desar teljardem muřa bućasa sar "savetniko", simas ande Bugarska, ando Čexo, ande Madžarska, ande Makedonija, thaj ande Slovakija te kêrav jek dokumentacija paj politika le Řomenđi taj te pašarav le themeskê bare ran le řomane organizacijenca. Važno sî te ćiden le Řom taj le Sinti korkořo peśći zor taj te len peśći bući i korkořo ande peskê vas taj te mothon le bare rangê, so sî le Řomengê želje taj potrebe, na numa ke kêren le źene kata "NGO's" kodja bući.
   
   
5. O marimos ande puraji Jugoslavija sîkađa kođa, kê le Řomenđi situacija sî ande 'l krize sa-jek zurales bilaśi. Kana sî etnikakê konfliktur maškar êl gaźe, atunč, aśên le Řom maškar sja le riga taj xan o bilaśimos pa sa 'l riga. Vuni deš miji Řom sî žrtve kata etnikako fulaimos, sî žrtve kataj bući pe zor, sî žrtve kataj vojska, sî žrtve kataj azilośći politika, sî žrtve kata progono i kadja maj dur. Ando bêrš 1996 kêrde la Evropako Saveto taj o ODIHR jek dokumentacija paj Řomenđi sitacija pa marimos ande Bosna. Aj vi akana kêrđa o ODIHR jek reporto pa 'l Řomenđi situacija ande 'l Makedonijakê logorja, pe save našle le Řom andaj Kosova pe vrjama le marimašči. Řomengê savetnikur kêrde vi jek studija pa 'l Romenđi situacija ande Kosova.
   
   

Anda sa kadala dokumentacije taj analize kam getil o CPRSI jek plano akcionosko pala 'l Řom po Balkano. Kodo plano kam avel jek aźutimos kata OSCE palaj rehabilitacija taj rekonstrukcija le Balkanosko.

E bući kata CPRSI financiril e OSCE taj o ODIHR, taj vi le thema, kaj sî članur kata o OSCE, den anda peśći volja love.

Photo: Nicolae Gheorghe

ROMANO CENTRO Nr. 26, 09/1999