ROMANO CENTRO Nr. 24, 03/1999

< zurück | Deutsch

E trito maškar-themutni konferencija kata le źene, kaj kêren řomane źurnalur, řomano radio thaj řomaji televizija

Kata o 04. 02.1999 øi ka o 07.02.1999 ankêrdjili ando Oxrido, Makedonija, jek maškar-themutni konferencija, pa řomane medije, kata le šerutne redaktorja thaj izdavača. Pe konferencija sas maj but źene Řom anda 21 thema. Sar dićhol, kêrel pe but bući pe kodja sama, aj vorta ande kodola thema, kaj sas maj anglal lole. Volja sî, te bufljaren sja maj but le řomane medije, o radio, e televizija thaj le źurnalur. Baro sî o problemo la financijako, aj but pharimos sî vi kodja, kê naj but sîkade źene ande kodja sama, anda kodja butivar naœti či te len bari fajda, kata sja kodo so sî len. Sar kaj phenel jek řomaji vorba: "Ivja sî le splinčane, kana naj jakha." Vi te sî sja, sosa te kêren bući, numa, naj źene kaj sî specijalistur pe kača sama, atunč naj fajda kata sja le texnički buća.

Le Řom andaj Ukrajna thaj vi andaj Bulgarija mothon, kê le gaźikane medije sîkaven de sja bilaśes le Řomen aj maj but i bilaśes ramon pa `l Řom. Ande Ukrajna još či jeg data sîkadjile źi akana řomane medije thaj le gaźen naj le či jek informacija pa trajo le Řomengo. Ando Ungro pale, le Řom kêren vorta laśi bući pe medijaći sama. 50 profesionalni řomane źurnalistur kata "Roma Press Center" ramosarde źi akana maj but de 800 člankur, thaj kakalendar 60% ankliste vi ande gaźikane medije. Ande Skoplje/Makedonija puterdja o Zorano Dimov řomaji televizija taj kamel thaj rodel informativno materiali.

Numa pharo sî vi o problemo la śibako. Ande vuni thema sî xancî pharimata, kê but źurnalistur phares arakhên malade řomane vorbe, kana ramon jek teksto. Jek problemo sî vi kodja, kaj ande but thema trajin maj but fjal Řom, kaj sî lengji śib sja aver źandes. Anda kodja gîndin but źene, kê mišto avelas, te vorbil pe thaj te ramol pe jekha řomaja śibasa, thaj te thon pasur te arêsen kodo ciljo. Numa kodo ciljo či trobul te kêrdjol pe sîdjar aj zorasa, numa lokhês, punřo pala punřeste. Te bi akana ramosarsas le řomane lila pe nevi kêrdi śib, le maj but Řom khanči či bi haćarenas. Pala kodja aśel puterdi e diskusija, le řomane medije te aven ande `l duj śiba vaj numa pe řomaji śib. Ande vuni thema le Řom ći maj źanen peśći řomaji śib prja but laśes, anda kodja sî importantno te aven le publikacije pe do śibende, te bi šaj haćarenas le sja le Řom. Numa sar te sî, važno sî te bufljaras thaj te barvaras e řomaji śib, thaj te sîcon la vi le Řom, save pra but či haćaren řomanes.

Po ćidimos ando Oxrido sîkade po dujto djes, sar aj kaj te den pe le projektur. Sî sponsorur kaj kamen te aźutin, numa le projektur trobun te aven laśe thaj konkretni pe kodja sama. Po gor kêrdilo jek komiteto, te del informacija pe aver kongreso, savo kam avel. Članur kata kodo komiteto sî: D. Acković, O.Galjuš, J. Overlock, S.Indzevska (OSI Skoplje), A. Daroczi, A.M. (Bostron, Švedosko Hesinki Komiteto), M. Schmid (EU Journalist Maastricht), Ivan Vesely, TV Prag, G.Bernnath, Ari Nayer (Deborah Harding), OSI.
Kata o dujto komiteto trobul te anklel jek "Newsletter". Članur kata o dujto komiteto sî: A. Daroczi, St. Stankiewicz, D. Acković thaj J. Balazova (TV Prag). Trobul te avel vi jek trito komiteto, ande savo trobul te avel anda svako them po jek źeno, numa trobul svako them te losarel peskê źenes, savo kam del duma pala `l Řom ande pesko them.

Bezêx, butivar le źene den le love pala `l projektur,
kaj či haćaren prja but, aj kukola, save haćaren e bući,
len naj le či jek lovengo aźutimos.

Photo: R. Erich

ROMANO CENTRO Nr. 24, 03/1999