ROMANO CENTRO Nr. 24, 03/1999

< zurück | Deutsch

E Čexośći javno kris paj Řomnjangji sterlizacija

Štar bêrš rode le duj źene, o Dr. Ruben Pellar thaj o Zybek Andrš ande puraji Čexoslovakija, pe savo modo kêrde le raj pe `l Řomnja sterilizacija, te na aśen maj but pharja. Kodja sterilizacija kêrenas źi ando bêrš 1998. Sas sumlja kê butivar le raj avrjal o zakono kêrenas e sterilizacije pe `l Řomnja. Aj vi čačes le duj źene, o Dr. Ruben Pellar taj o Zybek Andrš arakhle but kasave slučajur, kaj sas le źuvlja maj têrnja de 35 bêršengê haj vi poćinenas le Řomnjangê te mekên pe, te kêren lengê sterilizacija, te na aśen pharja taj te na aven le śave. (Aj pala zakono nas slobodo, te kêrel pe sterilizacija, te sî e źuvli maj têrni de 35 bêrš, aj te na aven la barem štar śavořê).

E duj źene, o Dr. Ruben Pellar taj o Zybek Andrš, ankalade le čačimasko gor. Von arakhle bare ćinosa podatkur, kê ande Slovakija sas sterilizirime 123 Řomnja de kata `l bêrš 1977 źi ka bêrš 1989 haj sja kadja vi ando Čexo arakhle le podatkur kata `l 156 Řomnja, kaj sas sterilizirime kata `l bêrš 1967 źi ka bêrš 1989. Le duj autorur thode sja kodola podatkur po lil: Sa le thana, kaj le Řomnja trajinas; sode sterilizacije kêrde le Řomnjangê bêršestar; sode bêršengê sas le Řomnja; kana kêrde lengê sterilizacija; sode śavořê sas le; dali le Řomnjangê sas prinźando, so sî e sterilizacija; dali lengê Řom složinas pe kodolasa; so sas o razlogo, kaj le Řomnja mekênas pe, te kêren lengê sterilizacija, te na aśen pharja.
O Ruben Pellar arakhlja, kê ando Čexo thaj vi ande Slovakija sas čačes but slučajur kaj le raj kêrenas le Řomnjanca so von kamle, avrjal le zakonosko čačimos. E poćin, kaj řudjinas le Řomnjan, sas ande maj but fjal, kaj jekha Řomnjakê poćinenas maj cîřa love, aj avrja Řomnjakê poćinenas vi maj bari suma, numa ande Slovakija poćinenas inkê još maj but pala kasave buća. O čačimos, so arakhle kodola duj źene, sa so kêrdilo ande kodja vrjama le Řomnjaca, sas but opasno thaj bilaśi bući. Le duj źene autorura rode kata e bari javno kris, te mothon lengê o čačimos, pala vuni konkretni slučajur. Vorta atunč, kana von kamle te žanen o čačimos, e Slovakija thaj o Čexo fulade pe thaj kêrdjile duj thema. Kata e čexicko kris kamle te źanen pa 90 kasave bajur, aj kata e Slovakijaći kris kamle te źanen pa 70 kasave bajur sterilizacijakê. Kata e Slovakija dja anglal e javno kris anda foro Košice. Voj mothodja, kê e doš pala o genocido naj čačimos. Aj pala vuni slučajur zumadja e kris te vortol e doš le randji aj sîkadja, kê kata vuni Řomnja či maladjol e vorba sar kaj kak data mothode. Paj čexicko rig dja anglal o maj baro javno krisako raj. Lesko odgovoro lja o Ruben Pellar o bêrš kaj nakhlo. Ando lil la krisako mothol pe, kê si čačes nesave xurdimata naj normalno taj bimalade, numa mothol maj dur, kê nas khanči kêrdo zorasa pe `l Řomnja. Pe štarto rig amare źurnalosko šaj malaven o gîndo kata o Ruben Pellar pa jek konkretno slučajo..

Sar sas e Řomendji situacija ande puraji Čexoslovakija, kana sas lole thema, pa kodja vorta naj ame prja bufli informacija. Či źanas prja but či paj situacija le Řomendji kaj bolden pe palpale ande Bosna. Kana e dar kata o marimos naj dosta razlogo, e Austrija te primol našade źenen, savo razlogo trobl te avel? Jek řomaji familja andai Kosova poćindja bare love le šleperongê, te nakhaven le ando baro njamco. Numa astarde le le lole pe Austrijaći bar taj thode le po šupo. Von čiti źangle, kê dine već pa sigurno trito them, čiti amen či źangljam.

Photo: Renata M. Erich

ROMANO CENTRO Nr. 24, 03/1999