|
<
zurück | Deutsch
O TRAJO LE ŘOMENGO ANDE ISTOČNO SLOVAKIJA
katar o Jacob Hurrle
O Jacob Hurrle kêrdja duj bêrš bući ando Čexo, ando foro Brno kaj sekcija hCa-Rom kodolasa kanglja pesko "Zivieldienst". Pala kodja phirdja duj śon ande Slovakija, kodja bući sas leskê poćindi kataj "Schwarzkopf Stiftung. Ake jek kotor pa leśći bući kaj sja phirdja:
(...) numa e vurme haj jek čikalo drom îngrêl źi ka čořivane kaštune kolibic. Vuni kolibic maškar lende amljan pe šupe kaj mekas amare krampur, lopate, čokaja taj kadja maj dur. Numa čačimasa kodola kolibic sî le Řomengê khêra, kaj bešên le Řom peska familjasa. Kodja sî maj nasul numa sar me gîndisardem, kasavo bajo či ando suno našti dičol. Kasavo čořimos ande adjesuji Evropa, kodo arakhasas kak data ande maškarutno veko. Savořê Řom či trajin ande kodola kolibic, sî vuni Řom kaj trajin ande jekh maj baro khêr, kaj sî kêrdo kata gata zîdur, thaj ande kodo řomano gav kado khêr sîkavel, kê trajil pe ande jekh maj moderno vrjama. Pala kodja čoři řomaji mahala avel o gaźikano gav: šukar bare khêra, šukar vužê barja, vi katka šaj te aven čořimata numa garade sî avrjal či dičol. Paj politikaći rig vi kodja řomaji mahala perel tela kodja komuna le gaźenca, aj khonik našti paćal kana dikhêl kodja bari razlika maškar Řom thaj le gaźe, kê sî von tela jek forosko zakono taj vi le Řomen sî sa kodola čačimata, so sî le gaźen.
E komunikacija maškar kodola duj grupe numa sî pe važni puśimata: "Sode mol kodo?" - "20 krone!" - "Mišto, me kam lav kodo!" Kodja sî sasti komunikacijka maškar lende. Či puśen jek-avres, "sar san? So kêres? Maj laśi ći detharin" vaj "źa Devlesa!" Kasave buća naj maškar kodola duj grupe. Čačimasa von prinźanen jek-avres, kê lengo gav xurdo lo taj po gor la lumako. But źene lendar fajma sas vi khetane ande škola, aj but źene lendar kêrde khetane bući, sa źi kaj či mekle len andaj bući. Von naj te aven biprinźande numa e bibax maškar lende kaj či kamen te vorbin jek avresa.
 (...) N.thaj R. duj gaźikane gava sî prinźande kaj kêren bimaladi politika kontra le Řom. Le Řomengê anda k data thode zabrana, te den ande kodola gava. O "Legal Defence Bureau for National Minorities" ande Košice zumadja duvar, dja le pe bari kris, te laśavol kodo bajo, numa ivja Devleskê, la krisaći reakcija sas de sja negativno. E Ana Koptova mothol: "Pe angluji data e kris či kamalja či te ašunel čiti te lel ando vas kodja žalba, phende kodo, savo ramosardja kodja žalba, naj anda kodo than. Pale zumadjam, kê arakhljam ekhe Řomes kotar anda Medzilborce, te bi vo delas kodja žalba. Numa e kris pale či kamlja te primol kodja žalba, anda kodja, kê vorta kodo naj lesko, le Řomesko bajo, kê leskê direktno khonik či thodja zabrana, te na tromal te del ande kodola gava. Dičol, kê pe kasavi sama le raj bolden o zakono sar lengê avla maj feder.
(...) E Ana Koptova mothol: O manuš korkořo našti paćal, sode sî kodola krisakê raj naivni. Von čačimasa gîndin, kê sî numa von po čačo drom. Kodo bajo, kaj le gaźe thode zabrana le Řomengê, te na den ande gava, me šaj te haćarav, numa so či haćarav, kê ande Slovakija našti kêres, či krisasa, khanči protiv kasave bimalade zakonur.
(...) O "L.", kaj sî 37 bêršengo, gîndil, kê sî numa o Mečiar taj leskê źene doš pala sa kako bajo le Řomengo ande Slovakija. (...) Le raj la Slovakijakê sistemacki zumade te athaven le ran ande aver thema pa čači situacija la Slovakijaći. Vi le aver thema či interesuisale prja but paj čači situacija ande Slovakija. E Madjarska zurales lel sama pe peskê manuš madjarja, kaj trajin ande Slovakija, anda kodja kênteril pe e Slovakijaći politika pala manjine samo pala madjarja kaj trajin ande Slovakija. Le madjarja den zor pala peskê manušikane čačimata. Kamen peskê školakê lila thaj aver dokumentur te aven le pe duj śiba thaj vi kamen peśći autonomija vi ande škole. Pala kasave buća, so le madjarja kamen, le Řom šaj numa dikhên suno pala kadja vareso. Amen numa zorasa dikhas, sar šaj maj dur te trajis." Kana pe maškar-themutne ćidimata thol pe o puśimos anda l Řom, la Slovakijakê raj anda jek mothon: "Amen kêras bući pe kača sama, aj sja sî telaj kontrola." Sî but źene Řom, kaj line mita kata l raj, te den duma pe len(i rig, haj te ušaraven o kêrko bilaśimos. O "L" sî but brigako thaj xolinako pe la Evropakê institucije. La Evropako Saveto amengê šaj but te mothol, kê sî le laśe institucije pala manušikane čačimata ... amengê avel kodja asamaśći bući! So amengê aźutil o jek komisari ando Strassburgo. Šaj bišales leskê jek vagono lila pal manušikane čačimata kaj sî phagê, numa so kêres kana khonik či kamel te del pe anglal... So rodas amen, kodo sî maj but moralno aźutimos. Pa te kodolasa rodas prja but?"
(...) Adjes trajin ande Slovakija 450.000-500.000 Řom. Pala o numero le gaźengo o brojo le Řomengo sî gata o maj vučo pa sja e ljuma. Vuni gaźikane statistike mothon, kê pa 50 bêrš kam aven ande Slovakija maj but Řom numa le (aźe, te barjola o numero le Řomengo sar źi akana. šaj te avel, kê sî kakala brojur prja but, numa sode dičol čačimasa sîkadjol jek kasavo problemo. Sar kaj dičol, o školuimos le Řomengo khančesko, i e situacija palaj bući sî zero, le maj but Řom trajin kata socijalno aźutimos. Numa kodja sî puśimos, kana kam eksplodiril kodja bomba!
E zor kodola bombaći ši bari thaj šaj arêsel vi inčal êl barja. Khonik či źanel, anda soste e Evropa či intetresuil pe anda kako bajo. Numa lungo aźukêrimos, rigate te dikhên, aj feri šukar vorbe či aźutin. So maj but integrešin pe le istočni thema, sja maj but kam avel kodja vi Evropako problemo.
Numa kata pesko intereso e Evropa trobul te aźutil le Řomengê pala l manušikane čačimta. Na numa moralno aźutimos sî potrebno, le Řomengê trobul vi aver aźutimata sar: Maj laśe škole, neve bućakê thana, nevi kvalifikacija le Řomengê, griža pala sastimos, socialni bućarja, demokratikaji samouprava, nauka ... sa kodja mol bare love. Vi te avel volja pala kasave buća, jek them sar sî e Slovakija, korkořo naj la zor pe kasavi sama. Vi te avel jek maj laśi vlada, naštil te aźutil le Řomen sar le averen, kê kam xoljavon e aver. Pe kodja sama trobul la Slovakijakê so maj sîgo lovengo aźutimos, te šaj agoril kodo problemo.
Savo drom kam astarel e Slovakija? Kam boldel pe pale karing Evropakê dromesa?
Dali kam ankêrdjon svatostar kukola,
kaj dine vorba le Řomengê pala maj laśo trajo
jekh-avresa, Řom-gaźesa, gaźo-Řomesa.
Sar aj so avela ande Slovakija, avela but interesantno.
Photo: Claude Noyer
ROMANO CENTRO Nr. 23, 12/1998
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
