|
<
zurück | Deutsch
E RELIGIJA E ROMENĠI ANDE RUMUNIJA
katar o Franz Remmel (Hunedoara)
Prevodo: Ilija Jovanović
Ando rumunsko foro Sibiju rodel e opština pala zidope jeće khanģirako pe jek kavdratno metro 100 lei e gadžendar, a e Romendar, sae manģen te ćeren pese piri khanģiri rodel e opština pe jek kvatratno metro 700 lei. Godolese ćerde e Řoma ando Sibiju jek demonstracija, te avel lenģi romani khanģiri. But, but vreme nasas e Romen lengo devlikano ćher. Andar e paramič, saji ka mothas tumenģe akana, dićhel pe, kaj e Romen de mult si e želja, te avel len lenģi romani khanģiri, ande saji te molin, pe piri čhib, pire Devles:
"But, but berš maj anglal ćerde e Roma pese jek but šukar khanģiri, peći katar cigle. I e rumunra ćerde pese jek khanģiri, ali von ćerde e zidura pire khanģiraće katar e slanina, e udara thaj e kapija ćerde katar o ćiral. O krovo lenģe khanģirako pašlja pe kobasice, a o krovo thaj o tornjo ćerde katar e kolaća. Kana god e Roma naćhena paša rumunsko khanģiri našti phandavena e jakha latar katar gadići xamase šukarimata, o paj dela lenģe po muj. Kana maj but našti izdržisarde von, von ćerde e rumunonenca svato thaj zamenisarde e khanģira. Ni nakhlo but vreme sar ćerde e zamena, taj e Roma xale e udara pire khanģiraće. Zala maj palal, xale o tornjo thaj o krovo. Po agor xale i e zidura. Kana e Roma dikhle, kaj naj len maj but khanģiri, sas lenģe but žao."
Andar e historija e gadženģi šaj dićhel pe, kaj e Roma naj ses but poželjne ande khanģira e gadženģe. Si jek xarno vreme sar lije maj but konfesije te integrišin e Romen ande lenģi vera. Maj anglal počnisarde e protestanske sekte te interesuin pe pala Roma. Akana lija i e katholičko thaj e luteransko khanģiri loćhe thaj oprezno te crdel pe ando maškar e romane themesko.
Ando Tirgu Mure¸ boril pe jek franciskansko rašaj, o Paul Bako thaj jek theološko studento, o Attila Benkö te buvljaren thaj te zuraren o paćape e Romengo ando Del. Von džan ando gav Adi thaj Kalttal kaj si e maj čore thaj maj bedne romane naseljura, te putren e Romenģe piro religiozno drom. Ni nakhlo but vreme sar o Paul Bako fulada e Romenģe jek katexizmo pe romani čhib, ćerdino šukare slikenca. Uskoro ka avel i e Lukaso Evangeliumo thaj i e liturgija isto gajda nakhadi pe romani čhib, sar si pe gadžikani. Kana avena i kala buća nakhade, ka ćerel pe prvo drom ande Rumunija jek khatoličko misa pe romani čhib.
Izgledil kaj ka baro šukar thaj značajno događaj ćerel pe ando Rekaš (Krs. Timiş), godothe si de katar o breš 1746 jek kali madona, e dej e Devlesi, saja e Roma but obožin la haj molin pe laće. Maj anglal nego so avili e komunističko diktatura, džana pretežno e romane svirača andar Temišvara kothe, te molin pe e Devlese. Kaja tradicija ka avel pale džuvdi, kana avela e prvo molitva godothe pe romani čhib.
Akana lija i e luteransko khanģiri te putaol e romane ilese. But Roma vađe naj ande Luteransko khanģiri, ali ando Uila (Krs. Mureş) si len e gaģenca već jek zurali zajednica. Desar geletar le sasura andar e okolina Krs. Mureş, e khanşiri but propadnisarda i ako e Austrija bičhalda love, te godoja khanģiri lačhardol. E khanģiri kama perel, te na e Roma khetane e rašajesa Kristof Lengyel pomosardesa, thaj but šukar lačharde e khanģiri, te godova Devleso ćher na perel. De katar godoja data o rašaj Halmen dićhel e Romen but lačhe aj molil pe i pe romani čhib. Kana si len molitva athoska ćeren la pe trin čhiba: Njamcicko, rumunsko thaj romanes, aj khanikas ni smetol kaj e molitva ćeren pe trin čhiba. Pire lavutenca zamenin e Roma e khanģiraće orgije. I po trito evangelisko khanģirako ģes ande Sighisoara doprinosisarde e Roma pire ģilabimasa.
Dićhol, kaj o vreme, kana e gaģe e Romen mećena te aven dži kaj kapija e khanģiraći, nakhlo. Maj anglal e sasura phende: Ili amen, e sasura avas ande khanģiri vaj e Roma aven. Adjes avilo o vreme, kaj si than ande khanģiri pala savorende.
Godova putaripe e khanģirako pala Roma ande Rumunija ćerda e sektengo misionarsko prokreto. Maj anglal lije sama e pentekotistura, kaj si e Romenģe but važno, te ćerel pe e molitva ande khanģiri pe romani čhib. Baro uspexo ćerde ando romano them e romane misionarura. Len dije biblijaće tekstura pe romani čhib. Godole tekstonenca von ģan kaj Roma thaj sikaven len pe romani čhib. O rašaj Laszlo Szöke, katar e evangelsko khanģiri, andar Budiu Mic si prvo sao nakhada biblijaće tekstura pe romani čhib. Već 1960 vo nakhada e Lukaso thaj e Johaneso evangelijumo, ali e Rumunijaći policija lija godola tekstura lestar. Ando breš 1993 nakhada o "Carmen State" ando Bukarest e Markoso evangelijumo pe romani čhib thaj ojavisarda i kotora katar o evangelijumo. O rašaj Gheorge Vajda andar Ormenis, katar e evangelsko khanģiri, ćerda avere rašajenca jek timo, sao nakhavel e biblijaće tekstura pe romani čhib. Ando foro Sibiu vodil o "Romano kraljo" O Florin Cioaba, o "Kristiansko Romano Centro". O Florin si i rašaj katar pentekotistosi khanģiri. Izgledil kaj e Roma volin gadaja khanģiri kaj voj phandel e dogma e tradicijaja.
E romani khanģiri respektiril o tradicionalno trajo taj kamel bi e paternalismoso te ćerel bući. Ande celo Rumunija si 126 romane khanģira. 26 romane khanģira si krujal o foro Bra¸ov, godothe džan 7000 Roma ande pire khanģira. O priznajipe katar e romane pentekotistura naj loćhi buci. Pe jek rig rodel pe katar le pentekotistura te mećen e romani kultura, pe aver rig ni priznain e themese raja e "Romani khanģiri. E neve Rumunijaće praoslavne fundamentalistura ni kamen, te e Roma ćeren maj but pentekotisenģi kultura. Pala nevo Rumunijako zakono si ande Rumunija e religija slobodno. Godova važil i pala khanģira thaj vi pala sekte, sae ses maj anglal zabranime. Praktično avela o priznanje kale khanģirengo katar o baro značajo, kaj bipriznajime si but bare problemura. So kavel kole Romenca kaj merena? Pe konfesionalne limora ni den len te praxon pe.
E romane khanģiraće džene sajek aven maj but, lengo brojo sajek barol, kaj si len but ģene kaj ģanen but lačhe, te den svato katar o Del. Još ni nakhla but vreme sar o Florin Cioaba bičhalda romane rašaja pe 30 forose thana. Kajgod barol jek romani religiozno zajednica, putrel pe i jek nevi khanģiri.
O Franz Remmel si žurnalisto taj ramosarda o lil "E Roma ande Rumunija" (Picus Vlg. 1993)
Vi ande Rumunija
ka avel le Romenģe than
an khanģira.
ROMANO CENTRO Nr. 23, 12/1998
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
