|
<
zurück | Deutsch
E tragedija kata o Jarovnice
De trin ģes bi aśaimasko delas bîršind, kana po 20.7.1998 ka 'l 17 časur o cîno reko Svinka, kaj nakhêl paša 'l Řomengê khêra ando Prešov, avilo anda 'k data de sja baro thaj zuralo, sargod jek plajin. Le źene kaj aśile źuvinde mothon, kê maj anglal aśunde kê vareso phařolas, sargod kaj meken anda 'k topo pala kodja, či nakhli but vrjama, aj avilo o baro paj , kaj dja opral pa Řomengê khêra, pa kopača, thaj vi le podur maj but či dićonas. Maj but de 50 manuša tasule ando paj thaj ande čik. Vorta pe ko bibaxtalo ģes o them poćinelas le love pala socijalno aźutimos, anda kodja le mîrš sas ando foro, te ćinen xabenata, thaj maj so len trobulas pala trajo. Êl maj but źuvlja thaj êl śavořê aśile sas khêre. O paj avilo anda 'k data kasava barja zorasa, kê č'aśili vrjama te skêpin pe. Maj but sar dopaš o gav angêrdja o paj. Le khêrengê krovur, patur, bova, vasur, le khêrengê buća arakhadjonas vuni kilometur maj dur kata o gav, ande 'l kukurizoskê kîmpur: Mule manuša, ičarde thaj tasade kata o paj , arakhadjonas vuni kilometur maj tele ande 'l selčina pe li duj riga la rekoskê.
 Antrego bajo ankêrdilo numa jek dopaš časo. Pe aver rig le rekošći, êl khêra sas maj zurale aj o paj našti peradja len. E čik, kaj anelas o paj, delas ande 'l moxte, ande 'l patur, ande l bova aj dja drom êl manušên anda peskê čořivane khêrořê.
O Cervenjak, kaj sas muzikanto, bisterdja sar našelas, pešći lavuta. Či kamlja te aśel bi la lavutako, phanglja pe le šêlesa, kamlja te skêpil pešći lavuta, numa pe bibax vi vo tasulo. O Vojtech Papuša našti maj putrelas o vudar, te bi skêpilas peska familja. O paj već arêslo o maj baro vučimos. Anda kodja kêrdja le toveresa ando plafono je grjapa taj kotar ankaladja la řomnja taj êl śavořen. Kadja skêpisardja len, numa la maj têrnja śevořa do bêršengirja, našti maj skêpisardja la, kê već tasuli ando paj.
 Vuni ģes pala kodo baro bajo aviljam ando Jarovnice. Arakhljam le Řomen ande bari dar thaj ande baro bilaśimos. Bageronca maj rodenas pala manušende kaj xasajle. Pe 'l trušula arakhljam but neve grobur. Pe 'l trušula sas but Řom kaj roven taj zbîřin pala peśći familja. Êl śavořê khêlen ande čik. Le Řom, save aśile bi khêresko, akana trajin ande 'l cêre la voskakê. Ande kodo gav o paj naj maj but laśo pimaskê, le gaźe anen lengê paj ande 'l burjur aj le Řom kothar len paj ande'l bradža, ande 'l pirja thaj ande 'l flaše. Numa khonik anda lende či lel sama, pen kothe kaj arêsen. Kodo paj kaj ande le gaźe, musaj te len numaj pimaskê, te xalavel pe je Řom le pajesa, kaj ande le gaźe, sîgo xoljavon pe leste. Pe jeg rig arakhas mila taj aźutimos le gaźengo le Řomengê , p'aver rig arakhas diskriminacija taj xolji pe 'l Řom.
 Te sî čačimos vaj na, numa ašundjam kodja, kê le gaźe vorbin maškar peste aj thon pe lila peskê somnature, kê sî von pala kodja, te le Řom xasavon, te den pe rigate kata o gav kaj von akana trajin, te mučin pe varekaj pe aver than.
O bilaśimos arêslja vorta kukolen kaj maj čořivanes trajinas. Akana pe kaća vrjama bêšen sja le manuša kaj xasarde peskê khêra, ande 'l cêrhe la voskakê. O lolo trušul taj vi aver aźutimaskê organizacije aźutisarde caljanca. So kam-avel maj dur khonik či źanel. Le Řomengê kolibe sas vorta kêrde pe maj bilaśo than êl gavesko, aj vi kado than nas lengo.
Anda kodja kamas amare amalenca, te aźutis kodole čoře Řomen. Kamas varesar te aźutis le, te ćinen peskê phuv pe aver than haj te getin peskê materiali, te šaj pale vazden peskê trajimaskê khêr. Vi ande škola, kaj źan le śavořê, kêrdja o reko bari škoda, vi kothe dja o paj .O direktori la školako ćidel sja pešći zor, te šaj laśarel e škola źi pe kodja vrama, kana pale teljarel e škola. O Jan Saiko, o sikamno le śavorengo, kadići but kêrdja bući taj aźutimos pe 'l anglune Ćes, kaj musaj sas te źal ande špita, kê zurales nasvajlo.
Kana pîterdjola e škola kamel anda jek pale te teljarel peska bućasa, numa le dokorja zabranisarde leskê kodja źi akana.
Ame naisaras savořê źenengê taj amalengê kaj aźutisarde pe kodja sama. Ando novemberi kamas te kêras jeg koncerto ando Amerlinghaus, pe sama kodole čoře ŘomenĆi ando Jarovnice. Pala kodja das tumen maj bufli informacija pa amare řomane phral ando Jarovnice. Řuģis tumen, te aźutin i maj dur (Konto Nr. 671 106 532, Bank Austria, Bankleitzahl 20151).
Butivar o radio, e televizija taj le źurnalur den bari informacija
pa aver bajur kaj sî but maj cîne sar o bajo le Řomengo
ando Jarovnice. O bajo ando Jarovnice dabi spomenisarde.
Anda kodja kaj sas numa 50 Řom kaj xaisajle ???
Photo: Ján Sajko
ROMANO CENTRO Nr. 22, 09/1998
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
