|
<
zurück | Deutsch
Le Řom adjes ande Makedonija
Dragan Jevremović, Mozes F. Heinschink
O Nežded Mustafa sî Řom thaj řomano šerutno kata Šuto Orizari, savo akhardol vi Šutka. E Šutka maladjol po gor le forosko, ando Skopje. Ake so vorbisardja amengê o Nežded Mustafa: "E Šutka sî o maj baro řomano than ande sasti ljuma. Amende trajin maj but de 40 miji źene. But bêrša nakhle aj o foro či aźutisardja prja but źi akana. Arakhên pe maj but thana kaj vuni źene trajin bi pajesko, bi kanalizacijako thaj či le droma naj prja but laśe. Desar ame, le Řom, ljam amari bući ande amare vas, e bući źal xancî maj angle.
Pa kodja vrjama kêrdjam o baro drom haj le dućanur paša drom inkêren numa le Řom. Sî amen gata sja, sî amare dućaja, sî amare birtur, sî amare frizerja taj vi amaro řomano pazari. Po baro nevo drom kaj kêrdilo, but źene phiradonas aj o autobus phares nakhêlas. Akana kêrdjam amengê jek parko kaj šaj le Řom te maladjon thaj te phiradjon. Angla rjat kothe maladjon but Řom. Amaro maj baro problemo sî pe kaća vrjama, kaj but Řom aśile bi bućako. Ande kodja sama naj amen prja but zor, te bi šaj laśarasas kodo bućako bajo. Sî vi but gaźe, kaj či kamen te len Řomen ande bući. But sî važno, te aven amare šavořê maj but školuime, aj na te aven numa avreskê aźutorja taj nosači. Sî but amare řomane śave kaj kamen te aven maj but źangle taj maj but školuime, numa kodja khanči či mol, kana o dad thaj e dej katende či kêren bući haj naj ando šajipe te školuin maj dur peskê śaven. Sî but śavořê kaj naj le či jek šansa pala maj laśo trajo!"
 But šukar khêlde taj gilabade le xurde śavořê po "Čhavrikano Suno 1998" Avelas bi bêzexa kana či avelas le šansa te školuin pe. Kana le Řomen naj bući, atunč le lole sja maj but len sama pe 'l Řom. La Evropako Centro pala Řomengê čačimata ramol ande pesko raporto kata aprili 1998, kê vuni Řom ando Skopje sas marde, anda kodja, kê zumade te bićinen peskê buća avrjal e Šutka. Numa pale, e kontaktur le Řomenca thaj le ranca sî but maj laśe sar ande aver thema. O Nežded naj numa šerutno la Šutkako, vov sî vi direktori kata e řomaji televizija "Šutel". Sî vi jek dujto řomaji televizija ando Skopje, kaj vorbil pe numa řomanes. Thaj sî vi ande gaźengi televizija oxto źene Řom źurnalistur, kaj kêren bući pe řomaji emisija. Thaj vi o Roma-radio ande Šutka kêrel laśi bući, aj kêrel po sasto djes řomaji emisija pe řomaji śib.
 E Sanida sî řomaji śej, savi kêrel bući ande nacinalno forošći televizija. Voj mothol amengê, kê lengê źurnalistur kêren le řomane emisisije pe "Gramatikani Romani Čhib", savi sîkavel o profesori Šaip Jusuf. Kaća nevi "Romani Gramatikani Čhib" kam pašarel le řomane dialektur. Sa so sî ande řomaji śib gaźikane svatur, kamen te pařuven, haj pe lengo than te thon indijakê svatur. Kaća nevi "Romani Gramatikani Čhib" khonik či źanel la pra mišto, anda kodja sîkaven la vi ande duj řomaja škole ande Šutka. Aj sî vi but źene Řom kaj mothon, či trubul le kodja nevi gramatikaji śib, kê von vi kadja mišto haćaren pe le Řomenca, save trajin ande Jugoslavija. Univar von, kana trubun te kêren emisija po radijo vaj ande televizija, von pale len e purane vorbe řomaja śibako, sar so sîćile katar peskê purane. O Zoran Dimov, direktori kata e řomani televizija ande Topana, kêrdja angluno řomano têrnengo sumnalesko kongreso. Avile Řom anda but thema. O Zoran organizuisardja vi řomano disko. Kothe maladjon jokhar ando kurko but řomane śave thaj śeja.
But sas interesanto la paraštujako řugimos ande nevi džamija ande Šutka: O Moharem Serbezovski thaj vi aver źene gilabade řugimata le Devleskê pe řomaji śib. Kakala řugimata nakhadja le Moharemosko dad, o Hafiz Durmiš, pe řomaji śib. Vov mulo ando bêrš 1981. O Hafiz Durmiš sas hodža ando Skopje aj nakhadja but tekstur anda korano pe řomaji śib.
Vaj sî kodja e religija vaj o paćamos, sar te sî, le Řom ande Šutka trajin čořivanes, numa anzaren bari paćiv strêjine manušengê, kaj kodja ande but thema le Řom xasarde kasavi paćiv!
Le Řom ande Šutka trajin but čořivanes,
numa anzaren bari paćiv jekh-avreskê thaj
vi strêjine manušengê.
Photos: Dragan Jevremović,
Mozes F. Heinschink
ROMANO CENTRO Nr. 21, 06/1998
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
