|
<
zurück | Deutsch
LE ŘOM ANDE BOSNA
Źi adjes či źanas but konkretno sar nakhle la Bosnakê Řom ando marimos. So ašundilo źi akana, sî numa komentarur kata 'l źene kaj či źanen but vaj kaj daran te vorbin pa kodja. E źurnalistkinja Claudia Schäfer sas kol djes ando Sarajevo, aj mothol ande pesko raporto
 O kontrakto kata Dayton či ankêrdol ande 'l but punktur. Le Srbur kaj źan anda strêjino phuv palpale, daran te źan pe 'k aver than sar numa la srbijako. Le moslemur pale daran, te źan palpale pe 'k aver than, sar numa pe pesko aj sa kadja le kroatur. Le Řom, kaj či peren či jekha grupakê, von katende naj akceptirime, či kamel le khonik, sa-jekh anda savo gav t'aven. Le themskê raj butivar či na kamen te registruin le. Aj kaj Bosnaći amabasada sî le Řomen butivar pharimos te len pasporto. Anda kodja butivar naj len či šansa, te len le themesko aźutimos. O "Caritas" dikhêl ande Bosna maj but le kroaton, le xoraxane aźutimaskê organizacije dikhên le moslemon, la Srbijakê aźutimaskê organizacije dikhên le Srbon. Kon dikhêl e Řomen? Khonik!
Po gor le februarosko sas ando Beči jekh štampaći konferencija kata la Bosnakê Ombudsmanuša. Vo aven kata le trin bare Bosnakê nacije. O OSCE thodja len ando bêrš 1994 pala Bosnakê źenengi sama aj kêrel lenca bući. Savořê mothon, na numa le 120.000 našade źene kaj trobun te bolden palpale ando Sarajevo aven baro problemo, kê khonik či kamel te lel pe peste kodo problemo.
Kaj gîndil te tradel o njamco le Řomen andaj Bosna? Puśimos sî, so kêrel vi e Austrija le Řomenca andaj Bosna? Le Ombudsmanuša mothon, kê numa ando foro Sarajevo trajin 170.000 manuša, save našti źan palpale, katar avile. Dine le te bêšen, le nangê khêra kodole manušengê, kaj trubun akana te bolden pe palpale anda 'l strêjini phuvja. Je řomaji familja, kaj xasardja pe kaća sama pesko khêr, vorta kodo sas, so aśilo ande gogi la Claudia Schäferaći.
Pe kodola 60.000 Řom la Bosnakê khonik či gîndil. Akana xasajli e sasti Bosna anda gogi le gaźengi.
Photo: Dimitris Argiropoulos
ROMANO CENTRO Nr. 20, 01/1998
|
