|
<
zurück | Deutsch
O SASTRUNO ŠENGEN
katar o Josef Haslinger
Ando novembro 1997 maj bufles kêrdem svato studentonca taj studentkinjenca ande Slovakija. So lengê sas but čudno, kaj kêravas kritika pe muřo them. Lengo gîndo sas kasavo: Kon kamel pesko them, či trobul te del kritika pa pesko them vorta angla strêjini manuš. Kana sas savořê khetane, sas von inkê jekhe gîndosa. Kana řêspisajle šaj dine duma jek-avresa, atunč kodja ideja či aśili kadići zurales ande lengi godji numa sas le jek aver gîndo. Ande kodja vrjama kana vorbisardem lenca lem sama, kê zurales inkêren paćiv peskê themeskê anda kodja, kê von gîndin, kê e Evropa či kamel len.
 Ivja sas muře svatur, kaj mothodem lengê, ande Austrija thaj vi ande Evropa sî but řene save kamen, te aven vi le istočne thema ande Evropako Jekhipe. Či nakhli but vrjama pala kodja so djam duma, e Evropa čačimasa dja le rigate haj našti sîgo t'aven članur ande Evropako Jekhipe.
E maškar-themutni politika sa-jek kêrel nesave doša: Vorta vazdel kukoles kas či kamel, kodolasa, kaj či del šansa taj alternativa le themeskê. Kodja sas thaj vi sî e maškar-themutni politika angla Irako, kodja sas thaj vi sî e Evropaći politika anglaj Slovakija, anglaj Srbija thaj vi angla xoraxano them. O sastruno Šengeno phares šaj mothol avreskê aj vorta kukolengê kaj sî dine rigate kata Evropako jekhipe , kê le manušengê čačimata sî universalno pala sja le manuša, thaj vi kadja pala manjine.
Sar te avel, pale amare themskê raj či maj den rigate e kontrola pa 'l barja. Le šîngale taj le graničarja zurales len sama, te na našên inćal katar e bar, le manuša ande amaro them. But sas interesantno aj čudisajle le raj, sar dine kodola manuš ande amare phuvja bi pašaportosko aj aśile ilegalno ando them. Kasave manušengê bušel "boat-people". Kakala "boat-people" sas ři atunč numa prinřande sar manuša, kaj našle katar o Vijetnamo, katar o Haiti taj katar e Kuba karing e Amerika, aj na sar manuša, kaj našên katar jek rig la Evropaći pe aver Evropaći rig. Aj te bi rešinas o problemo le manušengo kaj našen, ćidinisajle la Evropakê ministur, numa na le ministur pala avrutni bući, nego le ministur pala andruni bući. Aj la Evropa raj sî te kêren kontrola pe 'l barja vi kon řal pajesa, thaj vi dromesa thaj vi kon furjal avionosa, sar te sî, kontrola sî te avel.
O sastruno Šengeno laśes kêrel bući. Le logorja pala našade manuš sî sja nangê. Kukola gaře, save vorbin aj thon e dar anda strêjini manuš fajma akana sî le bari hodina, sa ři kaj či puterdjol - le barja - o sastruno Šengeno. Sja kodja sî jek politikako faktumo, jek politikako čačimos. Mišto, sî te las kodja sar jek šansa. Te fajdis e vrjama e Austrija thaj vi la Evropako Jekhipe te anas palpale po vučimos manušikane čačimatango. Te das šansa sa kukole manušengê, save trajin ilegalno ando them, te trajin manušikanes thaj te kêren bući thaj te avel len jekh paćivali šansa, te aśen legalno ando them. Trobul te fuljaras lendar kako bilaśimos, te na maj xan ćino, či von či aver. Te mekas te anen peska famija te trajin khetane, te na trajin řêspime, kê vorta sî kodo manušikano čačimos. Das len jekh šansa, vi von korkořo te alon, so kamen. Te na numa sa-jekh te puśas, katar aven aj pala kodja te das le pe kris. Trobul te grižis amen pala lengo bêšimako than thaj pala lengo čačimos. Te anas e situacija sa le manušengê, kaj trajin ande kako them, pe jekh khetanimasko vućimos, te avel svakoneskê kadići so trobul les pala trajo.
O maškar-themutno kontrakto pala našade manuš šaj te funkcionirîl numa atunči, kana bi "o Evropako instituto savo našavel našade manušên", khoselas e "Drittlandklausel". O them kadja varêso či gîndosa našti kêrel aj sar bi kêrelas čačimasa? Savořê trajin ande kasavi bari dar, kê e trito thaj štarto ljuma aśelas bi po řîndoaj dabi ařukêren anglaj bar numa te den andrê le našade manuša. Numa šaj gîndil pe vi pe kodja te avela o projekto kata Evropako Khetanipe but bajura šaj atunči te rešin pe. Amen šaj kodo suno te bistras, te e Evropa avela la kasavi zor, te avel kaduřo te kêrel paša ande ljuma, kana naj kaduřo te arakhêl o trajo našade manušêngo ande pesko them.
O Josef Haslinger sî jekh kata maj ašunde Austrijakê manuš, kaj ramon literatura. Pa lesko romano "Opernball" kêrde akana jekh laśo ašundo nevo filmo.
Photo: Astrid Bartl
ROMANO CENTRO Nr. 20, 01/1998
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
