|
<
zurück | Deutsch
LE ŘOM ANDO XORAXANIPE
O "Evropako maškar, pala e Řomengê čačimata", ande Pešta, ankaladà jek raporto paj situacija le Řomenģi ando xoraxanimos." Aketa le maj importantni gîndur anda kodo raporto:
Ando Xoraxanimos dabi arakhas lila vaj raportur pa le Řom taj lenģi situacija taj lengo čačimos. Ando xoraxanimos le Řom naj priznaime sar jek narodošći grupa, vi te trajin katka maj but sar trin vaj trin tai dopaš milijonur Řom. Le Řom ando xoraxanimos či kamen te den duma pa peste vaj pa pešći situacija trajošći, amborim anda kodja, kê le maj but źene ande kodo them dikhên, te na xamin pe ande politika. Aj vorta kadala Řom, kaj trajin xancî maj barvales sar le avera, naj le volja čisar pe politika. Vuni kêren bući pe l dronla, khosen êl gaźengê cokolà, aver ćinen taj bićinen luludà, pale aver kêren bući zelenimatonca taj luludànca. Numa von sajek phenen, kê but laśes nakhên le xoraxanca, aj mothon, kê kukole avere Řomen sî le problemo le xoraxanca.
 Pale maladjon kasave birtur kaj le Řomen či meken andre, sar gosto. Po puśimos, sostar sî kodja, le Řom či kamen te den anglal. But xoraxa mothon, kê darani bući sî, kana del pe ande k řomaji mahala. Taj vi taksistur či kamen te traden peskê vurdonenca ande řomane mahale, kana perel e ràt, aj či sošći daraji bući kothe naj. But bilaśes sî, sar den le šîngale pe le řomane śave. Jek advokato, kaj sî vorta lešći bući le śavořengê čačimata, mothol, kê pala xoraxano čačimos naj slobodo e policija te aśavel vaj te progonil śavořen. Feri e themesko krisako raj tromal te puśel le śavořen aj pala kodja musaj te biśalel len khêre. Ama kodja sî numa nanģi teorija. Le šîngale thon le śavořen, daraven le thaj puśen le, numa pe lengo raporto o raj la krisako thol pešći somnatura. Butivar êl šîngale maren le šavořen taj pala kodja traden le khêre.
Ašundjol vi paj tortura, so kêren le šîngale le šavořenca. Sas vi kasavo bajo, kê le šîngale ašade ekha śejořa zorasa peste, te bi pîřilas e dej taj o dad varekas. La śejořa mukle pe sloboclija feri atunč, kana poćinde lako dad taj laći dej love pala late, kê xatam čorde von love. La dešutrina bêršengirjakê thode struja pa laći m.....! Jekha avera śejořa thode la de sà nanģi ando šudro paj taj palal marde la pe lakê têlpi. Šuvlàrdi sas marimastar još kana angerdà la laći familja ka o advokato palaj žalba. Le familije le duje śejořanģê kamle te den pêrdal le śejořango bajo kaj kris, numa pala vuni djes pařugle pesko ģîndo taj či tomajle.
Le Řom maj butivar či anen peskê bajur anglaj kris taj numa but xancî Řom vorbin pîterdes, kana uštaven pe lengê manušikane čačimata. Amborim vi anda kodja, kê či paćan či le rangê save sama len pe le manušikane čačimata. Darade katar le šîngale, zurales daran, te na anklel lengê inkê maj baro bilaśimos kana žalina pe..
Le xoraxane themeskê pra xancî mon le narodongê manjine, aj but xoraxa dikhên vorta le Řomen sar le maj bare čor. Ando xoraxano them či jekh řomaji organizacija naj, savi bi arakhêlas taj dikhêlas pala le Řomengê čačimata. Anda kodja sî le šîngalengê vi troma te mučin řomane śavořen bi darako. Vuni šîngale kêren vi pesko barimos pe kodja, aj gîndin daraimasa taj zorasa maj laśes aśaven le Řomen.
Na numa le Řomengê śavořê sî ćinuime ando xoraxano them. Jekh Řomnji, anavesa Zehala Bysal, muli ando decembro 1995 pala šîngalengo ćinuimos. Laki familja ašundi numa slučajno kaj muli e řomnji, aj numa pi bax či angroposarde la po murmunto bi anavesko. Laki familja či tromajli te žalil pe, kê darajli te na mundaren le. Nas but dokazur aj vi kodola xutilde le šîngale kata jekh organizacija pala manušikane čačimata. O śav la Zehalako mothol, kê le šîngale řênisarde leskê phrales kuršumenca, kana avile taj rodinde ando khêr. Le šîngale aven taj phandaven le Řomen butivar bi dozvolako. Po puśimos: "Dikhên tume êl šîngale maj bilaśes, kaj san tume Řom?" E śej la Zehalaći mothol: "Le šîngale źanen mišto kasa so kêren, bi te na avel le len bajo!"
Le čergara trajin tala cehri, kaj naj čače cehri. Lengo bêšimos sî sar koliba kaštestar, najlonostar, taj xêrtijatar. Ande kodja trajin šov vaj efta źene. Le Řom naj nomadur. Numa but anda lende naj le dosta love te ćinen peskê aver khêr. Vuni Řom źan te mangên, aver źene źan te ćiden xêrtije taj bićinen le.
Le raj či brigin či anda Řomengo bêšimos či na te avel le paj. O maj baro pharimos pale sî, kê či brigil khonik anda Romende, aj le aver thema či len sama pe kodo.
Le Řom ando xoraxanimos či kamen te vorbin pa pešći situacija, anda kodja či jek řomaji organizacija naj, či na raportur pa 'l Řom.
Photo: P. Cech
ROMANO CENTRO Nr. 17, 06/1997
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
