|
<
zurück | Deutsch
SVAKO MANUŠ OSUDIL TAJ KRISIL MAJ ANGLAL SAR SO ŽANEL O ČAČIMOS
katar e Barbara Prowaznik
Ame kamas le manušen, kana pašon jek paša avreste taj dikhên jek-avres pîterdes, pîterde ilesa, bi te na avel le bilaśo gîndo ando šoro. Svako prinźanimos te avel jekh nevo telàrimos, svako kontakto te avel jek nevo haćarimos. Svako diferencija maškar le but fàl narodongê grupe, te dikhas bi bilaśe gîndosko, volàsa , aj le but fàl manušekê trajosko, te dikhas sar jekh manģin kaj barvarel amaro trajo. Numa kako modo le trajosko, kaj kamasas te avel maškar le manuš, ando čačimos naj, kê o karakteri le manušengo naj kasavo.
O manuš musaj fulavel e ljuma, kaj sî trujal, ande maj but fàl kategorije. Amari ljuma pe savi trajis, sî komleksno, taj but fàl buća maladjon anda jekh, numa te avel ame orijentacija pe kaća ljuma, kêras amengê jek řîndo trajosko, kadja te šaj arakhas amari orijentacija.
Ame alos so dićhol amengê važno taj prinźando, taj so sî amengê zuralo jek fundamento amare trajoskê.
Kana sî o fundo amare trajosko zurjardo, zumavas te zurjaras vi amaro identiteto: Kon sam? Katar anklistam? So sî amengê prinźando? Kaj sî amaro than, kaj šaj trais bi darako? Kas šaj te paćas?
 Te bi haćarasas amen bi darako, trobul te fulavas e ljuma ande amaro šoro, pe 'k vràma, ande maj but kategorije. Kodo fulaimos la ljumako ande maj but kategorije, sî le manušeskê o fundamento la orentacijako ande ljuma, kaj sî but kompleksno. Le manušeskê sî śinado te osudil taj te krisil e ljuma, maj anglal sar so źanel o čačimos pa late. E psixologija vobil pa na but kompleksni mustre la informacijakê, kaj sîćuvas fàl de fàl taj modo modosa.
Kana maras amari goģi numa pala jeg źeno, bi te na dikhas anda savi fajta anklisto lo, taj savi socialno grupa sî lešći, atunč, ande kasavo bajo e psixologija či vorbil paj "predrasuda" (vaj nàmcicko mothol pe "Vorurteil"), pa kodja vorbil pe numa, kana sî o adresato jek socialno grupa vaj jeg źeno sî phanglo jekha socialna grupasa.
E predrasuda, o krisimos la ljumako ande amaro šoro maj anglal sar so źanas o čačimos, sî but važno ande amaro svakoģesesko trajo, kê arakhêl amen katar o prà baro khino taj aźutil ame te fulavas amari socialno ljuma. Ko fulairnos sî phanglo laśe vaj bilaśe haćarimasa, numa či sar indiferentno naj. Ande svakoģesesko trajo maj but sîkadjon le predrasude kaj sî phangle bilaśe haćarimasa. Lenģi funkcija sî, te zurjaren o identiteto la socialnona grupako, kodolasa, kaj somnosarel e avren sar bilaśe taj nasul.
E grupa korkořo pes dikhêl taj somnosarel pe de sà laśe modosa taj de sà positivno, numa o somno le averengo kaj sî xatam bilaśe maj zuralo lo, sar o somno peska grupako.
Katka jek eksemplo: Ande Austrija sî e diskusija paj droga numa pa hašiš, pa heroin taj pa kadala avera draba mundarimaskê, save len le têrnimata numa naj pa alkoholo. Pe kodo bîstrel pe, sode but nasvale taj sode bajur ankliste katar o alkololizmo. O alkoholo, sar droga le društvosko, dićhol maj pozitivno, sar le aver droge.
KATAR AVEN LE "PREDOSUDE?"
Kana puśas, katar aven le "predosude", kam dikhas, kê biandjon maj anglunes ande familija, de śavořara. Le munušenģi "predosuda" či biandjol le kontaktosa, kodola grupasa pe kaste peli e predosuda, niči, voj nakhêl katar o dad, katar e dej pe le śavoŕê. "Predosude" biandjon vi kutka kaj haćarel pe o manuš darado.
SO ŠAJ KÊRAS, SO ŠAJ PAŘUVAS?
Kana mothas, kê le predrasude sî le manušengê śinade taj normalno, atunč či tromas te bistras, sode problemur avile le manušengê lendar. Mol, te das ame goģi, sar šaj pařuvas le len.
Direktno kontakto sî o angluno paso, te cînjaras amare predrasude, te na dikhas e ljuma numa kalo-parno. Kodolasa kam dikhas e ljuma maj diferentno taj na numaj ande bare kategorije. Ame kam avas maj źangle taj e situacija amare trajošći kam dikhasa la maj čačikanes. Pale te cînon amare predrasude, či aśel na numa amendar kokořo. E zor, katar e medije taj katar e partije la polkitikakê, pe amaro trajo, sî bari. Anda kodja trobul maj baro khino te xas, te kovljaras amare predrasude. Te dikhas e ljuma maj diferentno, na numa ande kategorija: "Amal-dušmano" vaj "laśo-bilaśo". Sama te las, kana aśunas: "Sà le źuvlà sî..." vaj "Le strêjini manuš sî..." Malado taj vi pharo sî, te teljarel svako pestar taj te puśel pes pa peskê predrasude.
Te puśas amen, savi predrasuda amari, sî amengê e maj kuč?
Direktno kontakto sî angluno paso, te cînjaras amare predrasude, te nak dikhas e ljuma numa kalo-parno.
Dr. Barbara Prowaznik, Sozialwissenschaftlerin, Training, Beratung und Supervision in freier Praxis, Arbeitsschwerpunkt u.a. "Verstehen des Fremden".
Bild: E. Boring
ROMANO CENTRO Nr. 17, 06/1997
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
