|
<
zurück | Deutsch
BI VURMAKO: ŘOM TAHJ SINTI ANDO KÄRNTEN
katar e Mag. phil. Andrea Lauritsch, Klagenfurt
Vi aģes sî but pharo, te roden pe thaj te arakhên pe le vurme le Řomengê thaj Sintonengê ando Kärnten pala lengo trajo thaj pala lenģi historija. Pa o trajo thaj e historija le Řomenģi ando Burgenland źanas aģes maj but, pa o trajo thaj e historija le Řomenģi thaj Sintonenģi ande l' aver Austrijakê thana źanas numa xancî, anda kodja kê:
1.Le dokumentur, kaj sî pa 'l Řom thaj Sintur, êl gaźe dabi den te dikhen pe. Pala kadala dokumentur kaj sî ande žandarmerije, kaj policija, ka 'l krisa, ka 'l forongê thaj themeskê raj, rodel pe rigate dozvla, te naj varesave dokumentur kodolendar ande 'l themeskê muzejumur. Xatam anda "Datenschutz", le raj aśaven vuni dokumentur palpale, kê gîndin, vuni dokumentur kam sîkaven o bimaladjimos kata lengê institucije. Vuni dokumentur phabarde maj inti so avile le englezur ando Kärnten, po agor le dujtone ljumakê marimasko.
2.Le Řom, kaj aśile źuvinde, butivar či maj kamen te divanin pa kodja, so pecisaj1o pe vrjama le Hitlerošći. Ramome lila le Řomendar pa kaća bilaśi vrjama ma naj. O trauma thaj o bipaćamos le Řomengo pe '1 raj sî anda soste haj trobul te haćaras. E dar le Řomenģi, te na aven pale progonime, sî bari.
 Ando bêrš 1692 arakhas angluji data o anav "Zigeuner" ando Villach, ande 'k lil pa vešesko thaj livêzinako řîndo, ando Strassfried thaj Arnoldstein. Ande kodo lil le Řom sî spomenime pe jekh than le biboldenca, thaj kořoveconca. Ando bêrš 1933 le raj ando Klagenfurt bianen e ideja, le Řom milaje te na troman te phiren pe l droma êl turistongê. Jek aver ideja sas, pe sezona le turistonģi, te le Řomengê lila palaj bući, kana źan te bićinen, te na maj važîn lengê. Jek aver lil mothodja, kongodi del pe'l Řom, sî te pîřil thaj te mothol le ka 'l raj thaj ka '1 šîngale.
But interpelacije kata 'l forongê raj sîkaven, kê kata o bêrš 1900 źi ka 1938 sja maj but Řomengê familije line te phiren, aj vi sja maj but Řom thaj Sintur line te bêšên ando Kärnten. E briga le gaźenģi źal pe kodja, kê le Řom rimon sja o turizmo. Ando bêrš 1933 le šerune le foroskê bišalde jek lil ka'l raj thaj kaj policija, ande leste romolas, te le Řomengê kumpanije thaj le Řomenge grupe te thon le so maj dur rigate. Jek bući le Řomenģi sas, kaj ćinenas taj bićinenas grasten. No vi kaća bući line te rimon le gaźe, kaj mothonas, kaća bući xoxaimašći thaj bipaćivali bući, aj kodolasa kam bufljon vi le grastengê nasvalimata.
E bući le Řomenģi, sostar pravardonas, sas ograničime vi le bešimaskê Řomengê thaj le Řomengê kaj phirnas than-thanestar. Le Sintur kaj trainas de vuni generacije ando Villach, ando St.Martin, ando Seebach, thaj ando Fellach sja trainas rigate tala bari diskriminacija.
Pe jek rig sas von te poćinen porezo thaj te źan v'ande ketania pe aver rig nas le sja le čačimata save sas le gaźen. Maj anglal de šêl bêrš arakhas kasave anava ka 'l Řom sar:
Taubmann, Herzenberger, Seger, Held, thaj Roi. Numa na sja le anava le Řomengê thaj Sintonengê kaj bešênas karing o Villach sî ramome, vuni Řom šaj sas dromune. O "Heimatrecht", kaj anzarelas vorta le čoře manušengê kak aźutimos, te sas von na primer nasvale, le raj phares denas. Numa denas kukole źenen kaj sas ande kodo than prijavime. Računinas pe le śavořê kata o šovto bêrš. Ando lil "Ereignisse der österreichischen Volkszählung" arakhas ando Villach 62 Řom. Ande knjiga le adresonģi pale arakhas, pe sa kodo bêrš, numa trin Sinti. Ando bêrš 1934 arakhas ando "Obere Fellach" trin řomane khêra. Kadala khêra sas kaštune. Ando Seebach 8b sas la kasarnaći štala. Le Řom sovenas othe pe 'l thana kaj sas pala'l gras, pe 'l suluma kaj opre sas bufljarde colur. Ande avlija ćirav- nas le Sintice o xabe, kaj xaing xalavenas le vasur. Te sas priredba ande sala la kasarnaći, atunč avnas vi Řom thaj vi gaźe aj vi po angluno majo phirenas Řom thaj gaźe and ek than.
Katar o marto 1938 le Řom thaj le bibolde, le jevrejur, či maj tromajle te alon (glasanje). Po alomos ande Austrija, pala puśimos, te avel e Austrija tala njamco vaj na, kothe le Řom či maj tromajle te alon. Po 17.10.1938 anklisto o "Festsetzungserlaß". Pala kodo, le Řom či maj tromajle te mućin pe haj te phiren than-thanestar. Kon mekelas pesko than, les raj thonas le ando phandaimos vaj angêrenas les ando KZ. Već angla kodja, angérde vuni Řomnjan ande mundarimaskê logora.
Jek cîni informacija pa kodola dušmanicka buća, katar le Villachericka šingale, pe tomna 1941, mothon amengê svedokur kaj aśile źuvinde. Jek rjat avile le šîngale kamionenca, opkolisarde e kasarnaći štala ando Seebach, kaj bêšênas le Řom, taj angêrde sja le Řomen, kas arakhle, kaj policija Villach, vorta inća kaj bêšêlas o Gestapo taj SS. Vuni ģes maj palal angêrde len pe 'k bipinźardo than, phandade vagonenca. Ande knjiga le logoroski Lackenbachoski ramol po ģes 31. oktomberi 1941: "Katar o Villach angêrde 65 Řomen orde ... djam le le brojur 2453 źi 2517." "Atunči angêrde le Villachoskê Řomen vagonenca ando Tschenstochau kaj sas jekh ghetto le Řomengê", kodo źanel pe kata jekh gaźo, vorta kaj kêrelas buči ande željeznica thaj vo lelas sama pe kodola vagonur. Po drom Tschenstochauosko ši jekh foro, anavesa "Oswiecim", pe njamcicko śib "Auschwitz". Ando bêrš 1946 rodije le foroskê raj kata e žandarja te ramol ande 'k knjiga "Rot-Weiß-Rot-Buch" pa kodja so pecisajlo kata 'l bêrš 1934 źi ka '1 bêrš 1945. Či jek žandomerija, či ando Seebach, či ando Unter Fellach, či na ando St.Martin spomenisardja ande knjiga e deportacija le Řomenģi.
Xancî Řom avile palpale. Dabi le gaźe priznaisarde lenģi dukh thaj sja o bilaśimos so kêrde von le Řomengê pe kodja vrjama. Ande muzejumošći knjiga kata o foro Villach, či jek vorba či ramol pe, pa trajo le Řomengo. Barem le mundarde Řomengê anava trobunas t'aven ramome pe 'k spomeniko. Kodo sî užile o foro Villach te kêrel le Řomengê!
Jekh lil sî Romano Centro pe kodja sama, pe savo trobul amen maj but potpisur te bišalas le rangê, te vazden kodo bař (spomeniko) le xaime Řomengê!
Photo: Renata Erich
ROMANO CENTRO Nr. 15, 12/1996
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
