|
<
zurück | Deutsch
LE ROM ANDO ČEXO
Ando čexicko parlamento manglas o purano censori e lolengo, hoģ e romane šavoren, kon aba deše beršenge si le, te šaj bintetin le. O Miroslav Sladek, o maj baro katar e partja la Republikanongi, iriģkedijas pe Rom inke maj zurales. Pala lesko gindo si bino taj paguba, kana jek romano šavoro kerdjol pe juma.
Keći dur si kado gindo inke, katar e fašistongo gindo, kaj phenel paj źidovi taj paj Rom, ke naj von manuša?
 Anda kadala nasul vorbi, taj misto maj paluno lil so iskirindas taj avri das o "Human Rights Watch/Helsinki", kamas maj but informacija te das pa Romengo bajo ando Čexo. De katar o berš 1989 mudarde majnem 27 Romen ando Čexo. Feri ando berš 1995 denas pe Rom vaģ pe strajina manuša 181 data, so si feri registririme, but aver bajura či na nas registririme. O mudarimo e Berkijosko, pa kaste iskirindam angla kado,o regirungo dikhlas les but nasuleske. O Čexicko regirungo ćidas khetane špecijalni šingalen, kon vorta pe rangle šerenge rakle "Skinheads" te len sama. Kadala cera źene aba naj dosta te len sama pe 200.000-300.000 Romende. E xoji taj e zor e rasistongi barol sa maj but, aj e Romen či źutin pe khančes. E foroske taj le gaveske šangle anglaj jakha sikaven pengi simpatija e rangle šerengirenge taj von korkoro keren zor taj sila pe Rom. I xoji taj iriģigo pe Rom len kodo sar kana naj lenge khanči. E došalen, ko kerel o nasulimo e Romenca, či došaren len keći, sar e Romen. O regirungo dikhel maškar e naja o rasizmo le gaźengo. Diskriminirin e Romen vorta ande školi, ande bući taj vi khera či den le sar le gaźen, hanem šuden le pe rig.
La jumake cajtungura či iskirin khanči pa kodola bajura. Numa pe soste line maj but sama taj aminti si o "Staatsbürgerschaftsgesetz" katar o berš 1993, so e Romenge maj but čorimo kerdas. E maj but Rom anda Čexo sarmozin andaj Slovakija. Von avile pala dujto haboruvo anda i Slovakija, ke atunči e gaźe roden as bute bućaren. Bute Romen ande šutine ande khera, te bešen kaj angla kodo e njamci bešenas. Adjes si o Čexo taj e Slovakija duj ulade thema. Le slovakura sas te roden o lil le čexicko, vi te kerdjile von ando Čexo taj vi te trainde beršenca ando čexicko them. O rendo či pomenindas e Romen anavesa. Te kapin o čexicko lil, kecave modosa sas phanglo, hoģ e Romenge inke maj pharo sas. Musaj sas te sikaven angle, ke duj berš aba ande kherende bešenas. E Romenge, kas nas khera, pharo sas te sikaven angle kodo. Trubujas lilenca te sikaven angle, hoģ 5 berš nas bintetime.Taj vi musaj sas le Romenge e terminura ande te inkren. Sa kodola buća vorta e Romenge sas phares te inkren ande, ke but maškar lende či źanenas či te ģinen, či te iskirin. Unje Romen vi atunči palpale bišavnas vi kas rendeša lila sas. Sa kodola ašile bi lilengo bi themesko taj naj le čacimo kati: Naj le čacimo po valastaši, naj len čačimo či pe kodo, te ćinen peske kher vaģ phuv. O ekonomijako, o gazdašagosko taj o socijalosko čačimo si ande vast le gaźengo. Unje Romen bišade palpale ande Slovakija, kaj naj len či soski šansa te kapin bući.
Vi le Evropake maj bare raj dikhle, ke naj lašo kodo rendo, so avri dine e čexicka raj, anda kodo parude trival kodo rendo, o utošovo parude les ando apriliši kado berš. Kodo andine avri te šaj khosen e bintetiša anda registeri. E Romenge či na či phendine pa kodo khanči. Dićhol pe, ke kado rendo andine avri anda kodo, hoģ e gaźe te skepin pe e Romendar. Ando berš 1992 sas aba vorba pa kadi tema, atunči musaj sas o ministeri Jan Ruml, te jertol pe, ke ando fernsevo nasulimo phendas paj Rom. Vo phendas, ke e deportacija e Romengi feri ande 'k lil rigate pomenindas.
Bute Romengo trajo ando Cexo si but pharo, kerko taj brigako. Pe aver rig pale si vi laše inicijative, save aba naģon ceraj. Kadala inicijative sikaven, će mišto avilon, te len e gaže le Romen maškar pende sar rendešone manušen. Po angluno than kerel e Prof. Milena Hübschmannova but laši bući le Romenca pe romani kultura taj vi pe romani šib. Si la but pinžarimo taj amala maškar e Rom. Bute Romen andas ži pe kodo, te iskirin paramiči, poezija taj literatura. Anda kodo si ando Čexo maškar le Rom but pinžarde taj hireša poetura save nadjon laše buća iskirin. Avri del vi o žurnalo "ROMANO DŽANIBEN"; kaj kodola buća avri aven. Ande kodo žurnalo iskirij vi paj romani kulturaki bući. Ando Brno si vi jek romano muzeumo. Ande Praha si jek projekto anavesa. "O trajo khetane", ande kodo projekto si vi školako žutimo. Pe kodo projekto žan vi manuša kaj Rom, te erdeklin pe e dada taj e deja misto penge šavora, te phiren von rendešen ande skola.
Ando Čexo e Rom si tele dikhle le gažendar taj pe rig šudine. E cajtungoša intregona jumake či len sama pe kodo, taj či na iskirin khanči pa kodo.
Photo: Heinz Husslik
ROMANO CENTRO Nr. 14, 09/1996
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
