|
<
zurück | Deutsch
ANDAR AMARI HISTORIJA
(Dešujekto kotor)
katar o Ilija Jovanović
 An gadava kotor amare historijako, ka mothas tumenģe andar e sudbina e Austrijaće Romenģe. Maškar e duje bare themeske ratura sas o trajo bute romane familijengo pharo. Zbog bari socialno kriza, kaj naj sas bute theme bući, avile i aver nacionalne manjine ande phari situacija. Desar e njamcura lije e Austrija tala peste ando breš 1938, postanisarde i e Roma smetnja ande Austrija. E policija dobisarda nalogo, te svakone Rome registrujil, pe gasavo načino ćerde fašistura mogućnost palaj deportacija e Romenģi an mudarimase logora.
Po računo e fašistonengo trajisarde ando Burgenland ando breš 1938 oko 8000 Roma, thaj Roma, saengo rat sas xamime e gadži kane ratesa (mešancura). Paša godola 8000 Roma, sae bešena an pire ćhera, pe jek than, von računisarde kaj sas ando "Ostmark" još oko 3000 Roma, sae phiren than-thaneste (H.-J.Döring, Zigeuner im nationalsozialistischen Staat, Hamburg 1964, 75f.). Godolese šaj bi phenela-pe, kaj oko 11000 Roma trajina kadathe ande Austrija. Ando isto breš, kana e fašistura prisvojisarde e Austrija ando marto 1938, von thode e Dr. Tobias Portschije, te avel ando Burgenland maj baro raj. Ando isto čhon vov dija naredba protiv Roma, te avel e policija strogo protiv lende. Vov mothoda an piri propaganda, kaj si e Roma isto gajda bilačhe, sar i e židovura. Vov dija još i sledeće naredbe:
- Zabrana, te na džan e romane čhavre an škola.
- Zabrana, te na ženin-pe e Roma e gadženenca ili e gadže e Romenca.
- Zabrana, te e Roma na džan an vojska. O Portschi rodelas, te tradel e Romen an bućaće logora. Vov rodelas, te fuladon e Roma e Romnjandar, te phare bućasa thaj sterilizaciasa ačhael-pe o brzo buvljaripe e romane themesko (S. Steinmetz, Österreichs Zigeuner im NS Staat, Wien 1966, S. 11.).
An septembro, an isto breš dije zabrana e Romenģe, sae bašalena, te na bašalen ande becirkura Eisenstadt thal Jennersdorf. Katar jek rig, či dije len te bašalen, katar dujto rig e nacionalistura phende, kaj si e Roma neradnikura. Godola Roma sesa zala maj palal, maj anglune, saen trade an KZ Dachau. An godova vreme trade bute Romen an ćidimasko logori, godothe ćerde e Roma an kamenolomura thaj po lačharipe e dromengo but phare buća. Lenģe sas zabranime, te džan varkaj e vozosa, ili autobusosa, isto gajda sas lenģe zabranime, te ćinen pese duvano. An Pinkafeld sas izdajime jek zakono, sao naredisarda e žandarmerijaće an godova foro, te na mećen ni jeće Rome. Po milaj an breš 1939 e gadže lije te traden maj bute Romen an logora. An godova breš sasa an xarno vreme te traden-pe 2000 Roma an KZ Dachau thaj 1000 Romnja an KZ Ravensbrück. E čhavren sas te traden preko "Kriminalpolizeileitstelle Wien" an domo, te gajin-pe pe gadžikano načino. Trade le Romen andar lenģe ćhera thaj andar lenģe buća an vagonura palaj životinje, te traden len an logora.
An breša 1940/41 ćerdilo thaj vazdinisaljo o logori Lackenbach. Maj anglal sas an leste 180 zatvorenikura. Kana sas o gadžo Langenmüller o šeruno e logoresko, athoska e gadže ćerde but džungalipe e Romenca an gadava logori. An jeseno 1941 an logoro Lackenbach već sas 2330 Roma registrujime. Jek milja lendar bičhalde an novembro godole brešesko an jekh prosebno ghetto ano Lodz. Zala maj palal vaģe jefkare bičhalde Romen andar o Lackenbach inčate ando Lodz. Godothar bičhalde len marde, bokhale an mundarimaso logoro Chelmo. An breš 1942 an logoro Lackenbach avilo jek džungalo nasvalipe "Flecktyphus". Godolestar but zatvorenikura e logorese mule. Tek an breš 1945 pe patraģi kana već e rusijaći voska, e loli armija, avili paše, mećhile e Roma katar o logoro Lackenbach. Samo zala Romenģe ģelo pala va, te našen godothar thaj te garadon kaj lačhe gadže, sae sesa lenģe amala. Zala Roma našle an Maģarska.
An KZ Dachau thaj Buchenwald e Roma ćerenas e maj phare buća. Godothe sasa lenģi situacija maj džungali thaj maj bilačhi katar e židovonenģi. E Roma ses godothe upotrebime sar životinje palai medicinske eksperimentura. Austrijaće Romen bičhalde an proleće 1943 i an logoro Auschwitz. 2760 Roma thaj Sinti si zabeležime an logoro Auschwitz. But drom samo katar e alava šaj džanel-pe dali si e Roma andar e Austrija vaj andar aver phuv. Godola alava mothon amenģe, kaj godola Roma si verovatno andar e Austrija: Stojka, Horvath, Papai, Weinrich, Schneeberger... So ćerdilo ando "Zigeunerlager" samo ande jek rat, godova mothodam tumenģe an maj angluno brojo amare lileso.
Našti mothon-pe, sa e muke e Romenģe, sae sesa len an godova džungalo vreme. Dži aģe ni džanel-pe, gaći Roma sesa mudarde an godala bibaxtale breša.
But Austrijaće gadže dži aģe ni kamen te ašunen andar godava džungalo vreme, kaj Roma thaj Sinti sesa mudarde. E gadže čudin-pe, kaj e Sintonen naj paćape an lende. O rovipe e cikne čhavrengo thaj e jasva lenģe dukhade thaj marde dejanģe naštik bistaren-pe. E dukh andar godova vreme vaģe ni sastili!
Našti mothon-pe, sa e muke e Romenģe, sae sesa len an godova džungalo vreme. Dži aģe ni džanel-pe, gaći Roma sesa mudarde an godala bibaxtale breša.
Zeichnung: Estref Demirovski
ROMANO CENTRO Nr. 12, 03/1996
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
