|
<
zurück | Deutsch
ANDAR AMARO PURANO VREME
(Injato kotor)
katar o Ilija Jovanović
Ando Njamco o trajo e Romengo ćerdilo sa maj pharo. Ando berš 1926 o ministerijumo pala andruni bući ando Bayern dija avri jek džungalo zakono, savo mothol, te ćerel pe jek anketa protiv e Roma, e lutalice thaj džene, sae ni kamen te ćeren bući. Jek po jek lije te ćeren kontrola katar e Roma, te den len drom pe sa e phuv taj gajda lije te putren o drom mudarimase ando "Drittes Reich". Ando München već ando berš 1905 inklisto o lil katarAlfred Dillmann "Zigeuner-Buch". Te inkljel gado lil, rodija o ministerijumo pala andruni bući, te pomožil e gadženge e themese. Ando gado lil već si pišime katar o "Zigeunerplage" (o nekazo e gadžengo katar e Roma), rodel pe kontrola e Romenģi, thaj del pe jek lil, kaj si pišime e anava e Romenģe.
 Maškar e breša 1920 thaj 1940 ikliste lila katar e forose raja, sae mothon, kaj svako Rom si potencialno bandito thaj čor. E policija ćerela e Romenca sar voj kamela. Ando breš 1927 o minsterijumo pala andruni bući ando Preussen inkalavel jek zakono, kaj sa e Roma mora te registruin pe. Već katar e cikne čhavre ćerena slike, lenģe naja po mastilo thode, thon pe registracija. Duj breš palal, 1929 primol o ministerijumo pala andruni bući ando Hessen o zakono kontra o "Zigeunerunwesen" (o nekazo e gadžengo katar e Roma). Ando artiklo No.5 le zokonosko ačhel: "O phiripe gav - gavestar thaj o bešipe po than ande grupe, si e Romenģe, thaj dženenģe sae phiren, zabranime." Gasave zakonura trade e Romen dži godothe, te xasaren piro romanipe. Kana maladona duj familije romane, godava sasa palaj policija već jek grupa, jek "horda". "Ande godova vreme thaj pala gadženģe gindura, o romano trajo, e kultura romani sas zurale zabranine, svako Rom sas ande gadženģe jakha jek potencialno čor." (Bernhard Streck, "Die 'Bekämpfung des Zigeunerunwesens'", 1979).
Gadala zakonura ni maladona le zakonosa, savo molas po sasto Njamco. O them, o Njamco, već naj sasa dosta zuralo, te nakhavel piro zakono po sasto them. Vi gadaja džungali ideologija, pala rase e manušenģe, ni anklistili angluni data ando vreme le Hitlerosko, već ande anglune breša amare vekoske inklistile žurnalura, sae ramona andar e manuša thaj lenģe rase. Jek doktoro medicinsko, Theodor Viernstein, mothoda ando breš 1933 pe jek ćidipe: "Manuša, sae našti te aven maj lačhe, trobuna te sterilizuin pe, te na xasavel o narodo" (Michael Schenk "Rassismus gegen Sinti und Roma", 1994). Ando brojo amare lilesko, savo kam avela pala gadava lil, ka mothas tumenge, so ćerde e fašistura e Romenca thaj e Sintonenca, kana sasa o nacionalsocializmo. E historija gadale kotoresko sikavel amenģe, sar jek po jek baron e katastrofe, dži ka mudaripe saste jeće narodose. Godolese si but importantno thaj važno, pe gasae gindure te lel pe but sama, te putras amaro muj po vreme, kana dikhas bičačimata, kana uštaven pe le manušikane čačimata, te putras e gadženģe jakha, te dićhen, sae kamen te dićhen!
Važno sî, te las sama, sa so pecîl e krujal pa amende, thaj pe vrama te putras amaro muj.
Photo: S. Vasaljai
ROMANO CENTRO Nr. 10, 09/1995
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
