|
<
zurück | Deutsch
LE ŘOM ANDO ŠVEDO
katar o Lars Lindgren
Ando Švedo train aģes karing 25.000 Řom. Von č'avile pe jek vrăma ando Švedo, numa avile la vrămasa ando them. Aģes e sama le gaźenģi thol pe pe 'l Řom, save avile kol ģes anda 'l thema kaj sas maj anglal lole, thaj pe 'l Řom, kaj avile karing o bêrš 1900 katar e Rusija. E historija le Řomenģi ando Švedo teljarel katar e angluji dopašîn le dešušovto vekošći. Z'ando bêrš 1809 e Finlandija sas jek kotor le Švedosko. Othe train le Řom de trinšela bêrš. Aģes but Řom aven othar ando Švedo. Kaj sas von Řoma save phiren, le raj le themeskê lenas but sama pe lende aj kodă vi aģes.
 Već ando dešftato veko teljardă o xaimos thaj o gonimos le Řomengo. Ando dešoxtoto veko le kronike mothon pa le "Tartare" vaj "Ziguener" kaj sî von zanatlije vaj šeftară, kaj sî von źene e cîne forongê thaj ketani ande ketanija. V'atunči but řomane fajte phirenas po them peskê bućanca, von bićinenas košnice, xarkuja buća vaj trainas drabarimasa.
E vrăma kaj avili pala kodă, andă le Řomengê să maj but bilaśimos. E ekonomijaći situacija le Řomenģi avili să maj bilaģi. Le gaźe ankalade să zurale thaj bilaśe zakonur kontra le Řom thaj lengê buća, haj le Řom či tromajle te kêren, pešći tradicionalno bući sar anglal. But Rom sas krisime thaj sudime numa anda kodă, kaj phirenas haj êl gaźe thonas le zorăsa pe bući. O bićinimos xarkune bućango thaj staklene bućango, kaj sas vorta tradicija le Řomenģi, le gaźe či maj denas.
Anda kodă le Řom să maj čořajle. Pe angluji dopašîn amare vekošći, numa xancî Řom "Travellers " maj phirenas thaj ankêrenas pešći puraji tradicija thaj pešći śib. Maškar o angluno thaj o dujto marimos buflili e diskusija pa le "Tattare ". E diskusija pa rasizmo vazdinisajli katar e rig le ranģi thaj kata le universitetur, vorta sar maj anglal ando Njamco, thaj kadă o rasizmo barilo. E sterilisaticija zakonosa buflili. Karing le 8.000 "Tattare" sas registruime kata le šingale thaj vi tala kontrola le šingalenģi. But gaźe rodenas te kêrel pe sterilisacija pe 'l "Tattare" zakonosa.
Maškar le bêrš 1940-1950 le školuime, politikakê gaźe xatam dine po gor, kê le "Tattare" sî gaźe, sar vi le Švedur, numa sî von jek sicialno grupa, savi trail pesko trajo rigate peskê modosa, thaj vunivar vi rigate katar o zakono. Katar kaća vrăma, le gaźe kêrenas sterilisacije pe 'l "Tattare" i maj dur, numa d'akanara -avere anavesa. De akanara kêrenas e sterilisacija ando anav le zakonosko, savo važîl savořê manušengê, xatam či maj kêrenas sterilisacije anda rasizmošći sama.
Pala kodă, pala dujto lŭmako marimos, o them zumadă te thol pe 'l Řom o principo thaj o modo le gaźengo. De katar o bêrš 1950 e situacija le Řomenģi avili să maj nasul. Le rai fulavenas butivar le śavořen thaj le têrne Řomen peska familjatar, numa anda socialnco sama. Pale sî v´aģes řomane familje, kaj ankêren pešći puraji řomaji tradicija de să zurales.
Numa kadala cêřa źene, kaj phiren i aģes maj dur thaj ankêren pesko purano modo le trajosko naj priznaime, či sar, kata e rig le gaźenģi. Le Kêldêraša, kaj avile karing o bêrš 1900 ando Švedo, aśile să maj but ande izolacija, kê ź´ando bêrš 1954 strêjine Řomengê nas slobodo te mućin pe ando Švedo. Vorta kana avili lengi ekonomijaći, sastimašći thaj socialno situacija de să maj nasul, le raj dine len ando bêrš 1970 thana bešimaskê, thaj pala kodă, khêra (stanur). Numa le Řomenģi puraji zanatošći tradicija xasajli thaj bisterdili. De să xancî Řom ankêrenas pesko purano tradicionalno zanato i maj dur. Le Řom line te ašen pe 'l gaźengê vas haj line te train kata e mila le gaźenģi. Dićholas, kê le Řomenģi puraji kultura thaj tradicija nakhli sas thaj le Řomen aźukêrelas o modo gaźikane trajosko, školasa taj sîkaimasa.
E situacija le Řomenģi pařuglă pe ando bêrš 1970. But Řom mućinas pe kata e Finlandija. Vi kata aver thema avenas Řom thaj mućinas e ando Švedo. Kakala Řom butivar našle sas, kata pesko them thaj aśile sas, bi themesko, bi lilesko. Numa de akanara le raj le Švedoskê maj but line sama pe 'l Řomenģi tradicija thaj kultura. E śib le Řomenģi sîkaģili ande škole, thaj o them ankaladă vi lila sîkaimaskê pe śib e řomaji. Karing o bêrš 1985 le raj malade, kê vi kaća politika čandă le Řomen po čačo, malado drom.
Le Řomengê bajur numa barŏnas, êl śavořê či na sîćonas ande škole, o kriminaliteto êl têrnengo buflŏlas thaj vi le bajur le Řomengê le gaźenca barŏnas. Anda kodă le raj aśade kako drom aźutimasko thaj o them či maj dă love pe laśe projektur. Ande paluji vrăma avile but Řom kata e Jugoslavija. E situacija le Řomenģi, po sasto Švedo avili kodolasa maj phari. Deklaracije pala '1 manjine, aśen maj butivar numa ramome po lil. E diskriminacija thaj o nevo rasizmo barŏn. E phari ekonomijaći thaj bućaći situacija ando them xarnărel le Řomenģi šansa pala laśo trajo.
Maškar le Řom ando Švedo buflŏl e dar, kê khonik či źanel so kam aźukêrel le. Svako źanel, kê ande, sasti Evropa o trajo le Řomengo sî daraimasko, haj vi e situacija le Řomenģi ando Švedo dićhol numa de dural laśes, sîgo či kam laśavol. Jek punřo angle pala maj laśo anglimos le Řomengo šaj kêren le řomane organizacije ando Švedo, save kêren amalikanes bući pe 'k than. Le organizacije len but sama pe '1 śavořê thaj pe '1 řomane têrnimata. Le řomane organizacije ando Švedo sî tala e koordinacija kata o "Nordiska Zigenarradet".
O Lars Lindgren sî švedosko Řom thaj řamol paj phari situacija le švedoskê Řomenģi. Jek punřo angle pala maj laśo anglimos le Řomengo šaj kêren le řomane organizacije ando Švedo, save kêren amalikanes bući pe 'k than.
Photo: Judit M. Horvath
ROMANO CENTRO Nr. 10, 09/1995
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
