|
<
zurück | Deutsch
ANDAR AMARO PURANO VREME
(OXTOTO KOTOR)
katar o Ilija Jovanović
Ando 18. šelberšutnipe ćerde e opštine pomoćo te loćaren o trajo e čore manušengo. De katar o breš 1882 denas gasavo, socialno pomoć samo godolen sae bešena pe jekh than. Godova pomoć poćinena e opštine. Te na bi e Roma koristina godova socialno pomoć, von rodena pala gasavo pomoć e krštenica, e venčanica, e prijavica. Gajda phandenas le pe jekh than a e Roma saen naj sas gasave lila moraje te phiren maj dur po them. Maj palal avilo palaj Roma još maj baro džungalipe. Ando breš 1871 o Baro Njamco ćerda jek jekipe, e gadže dije avri jek zakono, savo, zabranisarda e Romenģe andar aver phuvja te phiren pe lenģe phuvja thaj ćeren trgovina pire bućenca a e Romen saen trajina ando Baro Njamco, te na den len gajda loće odobrenje palaj trgovina (Zülch: Sinti und Roma in Deutschland, 1982: 29).
 Ande jek lil savo ramosarda o njamcosko kancelari Bismarck po 1. 7.1886 del vov e opštinen pravo, te na maj den e Romen te phiren pe gava, taj te ćeren razlika maškar e Roma sae trajin lende thaj sae avile andar aver phuvja ande lenģi phuv. Ando, jekh lil andar o breš 1870, savo sasa bičhaldo pe sa e opštine sas e Romenģe apsolutno zabranime, te aven andar aver phuvja ando Njamco. Pala godava lil e Romenģe sasa potpuno zabranime te naćhen preko nemačko granica andar aver phuv. Ande godava lil ramola, kaj e Roma sae avena andar aver them si banditura sae aven andar e Rusija thaj andar e Austrija, godolese rodelas-pe katar o nemačko ministrastvo jek zahtevo pala sa e graničara te sa e strajine Romenģe zabraninen te naćhen e namačko granica. Te trobula von šaj i zorasa te ačhaven e Romen, te na mećen len te džan ande nemačka nego te bolden len palpale.
O Rüder Vossen ramol ande piri knjiga kaj e tradicija e njamconenģi de katar o breš 1870 dži akana či izmenisajli. Si dokazura kaj ando breš 1977 trade e familija Romanoff, saja si šel brešutni tradicija andar e Hollandia ando Köln thaj vi palpale. Gajda traden i e Romen, saen si jugoslavijaći tradicija.
Ande jek lil katar o breš 1870 mothol-pe, te dićhel pe zurale ande lila e Romenģe, dali si len nemačko državljanstvo, te na avela len, te na den len dozvala te bićinen piri roba. Ili te ćerel pe tužba protiv lende kaj si lutalice, kaj mangen thaj či ćeren bući.
Ando breš 1886 sesa ćerdine ugovora avere phuvjanca andar sa e Roma, te šaj te bolden len palpale ande godola phuvja katar avile. Ande godola naredbe sesa duj mogućnostura te boril pe protiv e Roma. Katar jek rig sas te o zakono zurale le sama, kas del potvrda pala lesi bući, sa lokes te del e Romen e potvrda.
Du mogućnost sas, stalno policijasko kontrola. Trito naredba sas, te e Romen na den e dokumentura palaj bući maj lungo katar jek breš. Štatio te na mećen-pe romane čhave te džan ande škola. Pandžto, but zala te den-pe dozvole pala romano cirkus ili teatro ili skoro nikako te na den-pe.
Ša so trobun te źanen le Řom sas lengê zabranime de bute šele bêršendar. Sar thaj anda soste te paćan le Řom anda'g data le ran?
Photo: Renata M. Erich
ROMANO CENTRO Nr. 09, 06/1995
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
