|
<
zurück | Deutsch
E BORI NAS PAĆIVALI
(dujto kotor)
katar o Milorad Jevremović
O Capariko thai o Capastari sas bokhale. Bokhale sas savořê, kê sořo ģes či xale, numa kodo garavenas, źanenas kê nas gata xamos, kê trobul te aźukêren pe lenģi dej, te ćiravel lengê. Anda jeg data ašundilo oštro glaso lengê dadesko: "Katka kam venģaras. Suden anda vurdon thaj anzaren e cera. Den le grastes paj thaj ģiv. Jek źeno mek źal pala´l kaš!" O dad kodo mothoģa thaj gêlotar pa´l řomane cere, te malaģol le Řomenca. O Capariko thaj o Capastari sar uvek, teljarde te ćiden kaš. Svako anda lende ćiga po jek buř thaj bolde. Či bavilsajle či kadići, sode bi manuš pelas duj, trin cîgeri duvano. Kana bolde, e cera sas vazdiji, thodine e beli thaj e koverć.
O Mîstêcalo, maj-purano phral, cîrdelas e ćilodorja la ceraći thaj marelas e ćile ande phuv. Pale o Belovo, źika maj-purano phral, kêrelas jazo okolo poģi, te na bi delas o brîšind tala cera. Lenģi dej, e Luluģi, kêrģa e jag thaj thoģa o xabe te ćirjol. Samo so ande el kaš, o Capariko thaj o Capastari varesar garades phirde cera-ceratar, thaj dikhle, kê sas deš řomane cere. Bute Romen prinźande. Maškar lende sas lengo ćirvo Mazgovo. Bolde pale ka pešći cera, te bi aźutinas. Pala cera sas phanglo, pala dopo, lengo gras, o Jadrano, parno, purano, kořo thaj ćišlo. Vo sas but laśo thaj mirno. Paćalas thaj cîrdelas o vurdon zurales. Volinas les savořê. E vrjaniko dej laśarelas o than tala cera, źikaj o xabe ćirjolas.
 Po kak data motholas: "Capastari kêr jag tala piri te ćirjol o xabe, kê avel o Jagdino thaj kam marel amen savořen, kaj naj ćirado o xabe!"O Jagdino sas o dad. Ašundo Řom, paćivalo. But laśo sas savořenca. Sa le Roma volinas les. Volinas te bešen lesa, te xan thaj te pen, kê vo sas veselo Řom, ģilabalas thaj khêlelas šukar. Volilas te pel řêćija. Źalas pa´l birturja aj svakonê Řomeskê ćinelas pimos thaj xamos. Ande cera sas strogo. Paćanas les savořê numa i daranas lestar. Sas but xoljariko.
E dej samo so ćiradă o xabe, khajnăći zumi, kana avilo o dad trine Řomenca. "Anen-ta koj řêćija aj thon xabe kakale Řomengê!", mothodă vo. E dej pe siģar laśardă e sinija angle cera, thodă svakone Řomeskê po šerand te bešen aj thodă o xabe. Bešle von savořê aj line te kêren peskê svato. E śavořê xale tala cera anda jek čaro. Sas le umesto manřo melja kaj e Luluģi peklă la tala costo. E Řoma bešle sode bešle thaj geletar, svako tala pešći cera. I o Jagdino thodă pe te sovel peskê themsa. O Capariko thaj o Capastari thode pe, te soven ando vurdon.
E răt sas šukar thaj taći. O śon sas pherdo aj strefjalas baš opral lengo šoro. Dićolas, sar o Capastari lă te ģinel e čeraja, "jek, duj, trin, štar ... ", numa o Capariko sîgo phendă leske: "Phendem tukê, kê naj mišto, te ģinen pe čeraja, kê kam barjon tukê somnurja pa´l vas taj pa muj." Pe koģa o Capastari kam mothol: "Či ģinav le but. Štar, panž somnurja voliv te avel ma. Već duj line te barjon mange." O dad več sovelas. Mirno sas, ašunģolas o gras sar čambelas o ģiv thaj po kak data êl braške, sar ģilabanas. Anda koģa o suno astardă i len, duje źenen.
Osvanisardă maj jek šukar ģes. Uštile savořê taj več spremosajle gaveskê. O Capariko thaj o Capastari line duj kakavija, arčič, capariko aj e flaša le sosgasosa, aj dine ando prvo gav. Ka cera aśilo samo o dad. E dej o Mîstecalo thaj o Belovo peskê phejanca geletar ando aver gav. O Capariko thaj o Capastari phirde o gav numa či kêrde khanči. Teljarde ando dujto. Ando dujto gav sas le maj bari bax. Dine ka jek barvalo gaźo. Sas les trin khêra ande avlija. Samo so pîterde e kapija, dine pe lende duj bare źukela. Gata samo so či hukle pe lende. Branisajle le kakavijenca. E bax, kê anklisto o gaźo anda khêr ta dă muj le źuklen. Anklisto angla lende aj lija te dikhel lengê kakavija. Sîgo kêrde arli. Bićinde leskê li duj peske aj line lestar duj laśa xarkuja kakavija. Line laśe love, khanja, jek peko manřo aj jeg flaša řêćija peskê dadeskê. Baxtale kaj kêrde laśi buci, teljarde ka cere...
(Amen kamas te ankalavas jek lil la poezijasa kata savořê źene, kaj trade amenge peskê literarne buća. Kothe kam avel štampuime vi sasti paramič le Miloradošći.)
O Jagdino sas ašundo Řom, paćivalo. But laśo sas savořenca. Sa le Řoma volinas te bešen lesa, te xan thaj te pen, kê vo sas veselo Řom, ģilabalas thaj khêlelas šukar.
Photo: Horvath M. Judit
ROMANO CENTRO Nr. 08, 03/1995
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
