|
<
zurück | Deutsch
E BORI NAS PAĆIVALI
Kotor anda o romano "ROMANO KHAM SÎ DUR" katar o Milorad Jevremović (savo lă o angluno than la poezijako)
Nas but demîlt palpale, ande vrjama kana sas vozurja, auto-vurdona, radio-aparaturja, ande vrjama kana e xarane gaźe kêrde e anglune televizorja. Ande koģa vrjama trainas duj phral: o Capariko thaj o Capastari. Lengê purane sas kakavjarinski Řom thaj anda koģa i von duj źene sas Řoma, mada kodo či kamenas. Sas le len maj phrala thaj pheja, maj purane thaj i maj têrne. Maškar lende von duj źene razlikuinas-pe pe koģa, kaj či mangenas te aven Řom. Pe lenģi bibax, kata kodo naštisarde te našen. Pomirisajle peska bibaxćasa thaj line o řomano trajo, jer kaj kam źal o ambrol nego talaj ambrolin.
 Maj sar cînořê astardile kolin-kolinestar le problemonca, kaj tradel le bibaxtale Řomen, le čořîmasa thaj la nepravdasa kaj kêrenas lengê e gaźe. El gaźe či volinas, čiti mangenas le Řomen. Marenas le, mučinas le thaj tradenas le anda peskê gava thaj forurja. E vrjama Řomengê sas phari, numa o Capariko thaj o Capastari či pomirisajle peska sudbinasa, nego teljarde pe pesko lungo drom, savo sas pherdo kanře, te bi arêsenas ka pesko kham, te i len taćarel sar kaj taćarel le gaźen. Sar? Kam dikhen!
O Capariko sas šukar thaj pravo momko, negoli so sas o Capastari, sas les šukar kale mîstacořê, šukar kurguravi bal. Fulavelas le opre. El zulufe leske sas lunź, gata źika vilice. Po šoro phiravelas kalo šeširi. Šaj bi motholas-pe, kê sas kicoš. O Capastari sas cînořo, mršavo, bare jakhenca. Denas les muj Buljavo.
Kata Capariko sas maj têrno štar panź bêrš. Sode sas lengê bêrš, či korkořo či źangle, numa sar mothonas lengê purane, le Caparikoskê sas dešuštar. Lengo têrnimos sas but pharo. Von či źanenas te khelen peskê sar le gaźengê raklořê. Von źanenas samo bućakê. Vodinas grčevito borba pala pesko opstanko. Saj bi motholas-pe, kê barile thaj osposobisajle te trajin korkořo thaj te aźutin peskê puranen, save sas čorê Řom, nas le but love, čiti but galbi. Von duj źene źanas pe gava. Kêrenas kakavja, tepsije, kezaja taj bićinenas pa 'l gava. O Capariko źanelas te kêrel šukar bući. Mišto hanolas thaj i kolilas. Čokailas e xarkuja buća šukar. Lešći bući sas kuč. Numa naštilas vo bi le Capastaresko. O Capastari aźutilas les ande bući. Phurdelas leskê ande pišota, kêrelas leskê vignja, vranolas leskê e dand pe fundurja le sastrujangê, kêrelas leskê namitarja, priboj, feli, kopidi, xoina, vastarja thaj kan kakavengê, morelas leskê le kakavja thaj phirelas lesa pa´l gava. Von duj źene but volinas-pe thaj naštinas jek bi avresko ...
... Sas milašći vrjama. O Capariko thaj o Capastari sas pe gava peskê puranenca, phralenca thaj phejanca. O vurdon lengo nas nevo. Butivar aśenas pe droma, te bi kêrenas el řate kaj rimonas-pe. Cîrdelas le jek gras. Vo sas purano thaj kořo. Lengê dadeskê sas but pharo, te tradel kasave grastes. Numa nas le maj-laśo. Savořê von mangenas, te avel le laśo gras, ali nas le love, te ćinenas les, kê trobulas o maj-purano phral, te ansuril-pe, aj te bi ansurilas-pe, trobulas but love thaj galbi. Ando vurdon naštinas savořê te aśenas, kê sas von but źene. Anda koģa duj, trin źene, źanas telal, posle bi menjainas-pe. Kukêla, kaj źanas telal, vozinas-pe, aj kukêla kaj vozinas-pe, źanas telal. Phirenas von kaģa, gav-gavestar. Řespinas-pe, pe sa el riga, sar bi maj-anglal phirenas. Sa el love, kaj lenas, denas ka pesko dad. O Capariko thaj o Capastari phirenas zajedno. Sas le laśi bax ando gav. Cîrdenas el pirja, hanonas, thaj bićinenas sastruja thaj xarkuja kakavja. Lenas peskê laśe love. Lenas i xamos thaj ģiv le grasteskê.
Jek ģes tradenas von jeka ravnicasa. O ģes sas šukar thaj khamalo. Źikaj o dad tradelas le grastes, savo sas but ćino kata bare droma, o Capariko thaj o Capastari anda vurdon dikhenas peskê pa '1 riga. Dikhenas peskê o šukarimos kaj kêrde el gaźe. El polje sas tala ģiv, kaj galbinilas sar o sumnakaj. Nakhenas paša šukar khêra aj gîndinas ande peste, so bi avelas šukar, te i lengê dades avel kasavo šukar khêr, laśi njiva thaj laśi avlija.
Te avel le gurumnja, kaj bi delas le thud, khanja, te del le anřê, bale, te avel le mas thaj zevelja, te źan peskê von duj źene ande škola, te avel le laśe drugarja, te prasten lenca pa´1 kakala šukar livezina aj te cîpin, sode šaj majzurales, te ašunel le sasti lumnja. Anda koģa, kaj naj le kodo, von duj źene sas but bibaxtale thaj melanxolični. Źikaj von kodo gîndinas, o kham gêlotar but dur. Či strjefalas maj-but taj šaj dićolas ande leste. Lolo sas thaj cînořo, varesar i vo sas laźavno thaj bibaxtalo. O Capariko thaj o Capastari gîndinas, kê šaj bi arêsenas źi leste, te bi xutenas les. Gata či na či haćarde, kana lengo dad aśaģa le grastes. Fulisto pa vurdon aj gêlotar varekaj. Sîgo bolģa, bolģa o vurdon pa drom taj aśaģa les. Samo so aśile, savořê von haćarde o thuv la jagako thaj e šukar sung kata xabenata. Samo so či peli e rjat. Svuda okolo dićile řomane cere, thaj angla svako šaj dićolas jag, pirošća thaj pe pirošća, piri, ande savi ćirjolas o xabe.
(Maj dur ando, aver brojo)
Kako sî jek kotor kata čačuji paramič. Mothol-pe anda sasto trajo le Caparikosko thaj le Capastaresko Lengo drom sas but pharo, numa kodole, dromenca phirde sa el Řoma pe kaća lumnja.
Photo: Horvath M. Judit
ROMANO CENTRO Nr. 07, 12/1994
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
