|
<
zurück | Deutsch
O LE ŘOM THAJ E NEVI VLADA ANDI UNGRO
katar o György Dalos
Pe primovara (= proleće) 1994 dem duma maj bute Řomnănca taj Řomenca ando Ungro paj politika. Vi puśavas, sostar von či denas maj but aźutimos la Řomană partiakê (Cigány Párt), savi kêrdili pe kaća vrăma. Sa-jek ašunavas lendar: Vi kadă, vi kadă, le loleqgê kam-avel e maj laśi šansa (vuni Rom akharenas le lolen vi "kommunistur") aj maj važno sî, te na aśen le raj kaj sî akana pe vlada. "Palal sar avela, dikhasa maj dur", mothonas le Řom. Peskê vorbenca thaj peskê gîndonca, le Řom nas dur le vorbengê thaj le gîndongê, le gaźengerongê. Kaća kategorija akhardol: "źene,save alosaren protestostar" vaj "protestosko alosarimos!" Von dine peskê alosarimasa, le lolengê thaj le liberalongê jek laśo thaj zurardo than ando parlamento le Ungrosko, kaj našti te peravel le khonik.
 Die ungefähr eine halbe Million zählenden ungarischen Roma waren die Stiefkinder des "realen Sozialismus". Im Rahmen einer ohnehin geld- und phantasiearmen Sozialpolitik ließ man ihre größte Masse weit unter dem damaligen Existenzminimum leben. Durch Armut, fehlende Schulung, miserable Wohnverhältnisse und entsprechende Mentalhygiene blieben sie trotz einzelner erfolgreicher Individuen am Rand der Gesellschaft. Sie waren auch an den Rand gedrängt durch bürokratische Halbherzigkeit, Ablehnung ihrer autonomen kulturellen Entwicklung und in vielen Fällen durch Kriminalisierung. (Erinnern wir uns an die berüchtigten "Blaulicht"-Sendungen des ungarischen Fernsehens der siebziger-achziger Jahre, die immer wieder mit dem Bild des Verbrechers aus dem Roma-Milieu aufwarteten).
Le Řom ando Ungro ( - lengo brojo sî karing jek dopaš miliono -) să sas po maj paluno than, ando realno socializmo (kodja bušel ka´l lole). E socijalno politika le lolenģi, kaj sas čoři vi lovenca, vi gîndonca, mukelas le Řomen čořivanes thaj ande beda haj le maj bute Řomen mukelas te train tala minimumo le traimasko. Čoře, biškoluime thaj bi laśe khêrengo, le Řom aśile but palpale haj avile le "paria" (nekazur) le themeskê. Numa xancî źene Řom arêsle je vučimos le gaźenca. Le Řom aśile tala punře le gaźengê katar jek bilondo gaźikaji birokracija, kê nas volja, te telăren le Řom peska kulturasa, aj butivar le Řom tradine sas ando bilaśimos thaj nasulimos. (Mišto seras kodola emisije ande televizija la Ungraći, 10-25 bêrš palpale, kana sa sikavenas le bilaśe źenen thaj le čoren, von sikavenas numa le Řomen.)
Aj pale sî but interesanto dĕla, kê źi ka o bêrš 1989 či aśile sas ši le Rom thaj či le gaźe bi bućako. Sas jek drom traimaskê, kaj delas bute źenengê garancija, makar pe čořivano trajo. Sode sas kodja važno thaj importantno šaj dićolas vuni bêrš palal. Katar e rig la politikaći sas o pařuglimos le sistemosko thaj le rango jek šansa pala manjine, te kêren peskê organizacije haj te organizuin pe. Le Ungrikone Romengê anzardili angluji data ande lenģi demultuji historija e šansa te vazden peskê kulturakê institucije haj peskê organizacije pe sama e řomaji. Bezex sî, kê le Řom či line dosta sama pešći šansa. O politikako trajo le Řomengo ando Ungro aģes sikavel xoli thaj čingar maskar le Řom. Katar le bare politikake partije či jek či sikadă baro intereso anda l`Řom.
Lengê sî le Řom jek izvoro xolinako. Jek Ungriko politikako gaźo mothodă kol ģes, kê le Řom sî sar jek bomba etnikaći, savi kam-phařol kana avel laći vrăma. O pluralizmo le themesko (= le maj but forme taj strukture la politikakê, la kulturakê thaj le gîndongê) andăsas ideologije thaj ankaladăsas emocije ando them, kaj laśes daravenas le Řomen.
Pe vuni zîdur sas ramome: "Kadala thana, le Řomengê sî zabranime." Vi ramome sas ande l´novine bilaśe, dušmanicka vorbe pa l´Řom.
Već ando bêrš 1990 perenas le anglunE bajur le źenenca, ka sî lengê šere řangle (skinheads).
O nevo nacionalizmo telărda peskê programosa. Još ando avgusto 1992 ašundilo katar o Istvan Csurka, potpresedniko la maj bară partijako ando them: "Maj but našti našas katar o čačimos, kê amari bibax, sî la vi razlogur genetikakê.
Trobul te avel amengê prinźando, kê amenca de demult train źene kaj sî nasvale, kaj ašile but palpale, kê lende naj 'prirodno alosarimos'. O them trobul akana te aźutil kakale zurale familijengê, kaj sî ande lengo šoro e bući thaj o uspexo, thaj kaj sî von sposobni te train!" Źanas, kê kadala svatur, kaj sî lengo fundo ande theorija le rasongi, kadala svatur maj but sas phendine anda l´Řom, kê malavenas le Řomenģi doš, kethane le biboldenca, le lolenca, liberalonca thaj la lŭmakê bankasa, anda beda le themešći. Nais Devleskê, pe bax, kodola bilonde gîndur či ustvorisajle kana sas o alosarimos. Le Istvan Csurkas haj leskê źenen alosarde numa 1% aj jekhe procentosa našti lelas je than ando parlamento.
Kako milaj dogodisajlo, so ando Ungro nas źi akana: sasto jek TV-programo ando Ungro, anglaj răt, pe maj laśi vrăma, sikadilo numa anda l´Řom. Kako termino vorta maladilo kana sas o 50. Brêš katar o Řoma-Holocaust. Ande kako programo sas vi nevi thematika.
Pa jek rig kam avel e nevi social-liberalno vrăma ando Ungro, le Řomengê maj laśi sar le štar anglune bêrš la nevă demokracijakê. Či e loli partija, ka sî lako šoro o Gyula Horn, či na e partija le liberalnone demokracija- nenģi, kaj sî lengo šoro o Petö, či troman te śuden e tolerancija rigate, sar so kerde le raj lendar anglal. Peskê dromesa karing e Evropa o Ungro našti te žal krujal thaj le Řomen te mekel rigate. Pa aver rig, naj mišto te phandavas amare jakha: E phari, bilaśi, ekonomijaći situacija ando Ungro kam-anel po angluno than le Řomengê baro bilaśimos.
Kana sî e inflacija le lovenģi bari thaj e bući ando them xancî, atunč peren maj anglal le čoře źene ande bari beda, thaj o bilaśimos arêsel maj angle le themeskê regionur kaj sî o trajo maj čořivano, vorta le thana kaj bešen le Řom. Kodo sî o regiono Borsó-Abanj-Zemplén, Szabolcs-Szatmár, thaj vi o regiono krujal e Pešta.
Maj bilaśes kam-avel le čořenge, kaj o them să maj cêra del le love pala sastjarimos thaj pala školakê thaj kulturakê buća. So šaj te kêrel pe anda kodă si numa kodo, te ćidel pe zor thaj moćo, te na avel e glaba pră bari. Sa le themeskê organizacije thaj vi le Řom korkore musaj te thon zor te arakhên le Řomen katar o xaimos.
E phari, bilaśi ekonomijći situacija ando Ungro kam-anel po angluno than le Řomengê bilaśimos.
Photo: Horvath M. Judit
ROMANO CENTRO Nr. 06, 09/1994
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
