|
<
zurück | Deutsch
SÎ AMEN ANDA SOSTE TE LOŠAS.
KATA 23.12.1993 LE ŘOM ANDE AUSTRIJA SÎ PRIZNAIME SAR NARODNOST.
Ame savořê but lošas anda kodă. Koģa či bušel, kê avtomatski dobin le čačimata paj rig le gaźenģi, save kêren êl zakonur ande Austrija. E Austrija kodolasa dă jek laśo primeri vi avere phuvjangê. But źene puśen, so pařuglja pe, thai savo aźutimos sî le Řomen kata kodă?
O teksto le zakonosko malaģol ando amaro birovo thaj sî puterdo sa le źenengê, saven sî intereso an leste. Numa kako teksto phares čitol-pe, haj anda koģa ame zumavas kathe te sîkavas, pa so źal o svato
So sî ando zakono narodna grupa?
Kodă sî grupa manušenģi, save trajin ande država, kaj sî le austrijansko državljanstvo, aj vi pešći śib, paša njamcicko śib, kaj sî le lenģi kultura haj trajin ande pešći tradicija. So sî maj važno te haćaren sî koģa, kê o priznanje važîl numa kukolengê, save sî već trito generacija ande Austrija.
Aģesune teorije sîkaven vi aver gîndo, kê čačimos pala priznanje sî već kukoleskê, savo trajil de kata 25 bêrš ande Austrija (na primer sar god le mağară, save avile ande Austrija 1956, vi von pripadnin narodna grupa).
 O zakono pala narodnost na numa te arakhêl el manušen, trobul vi te grižil pe anda lenģi śib, kultura thaj lenģi tradicija. Alosarde źene katar le narodne grupe (Volksgruppen) trubun te sîkaven taj te den goģi pa pešći bući ka o "Bundeskanzleramt". Jekh dopašîn źene katar o "Volksgruppenbeirat", predložin le organisacije katar le narodnoske grupe. Vi le partije politikakê thaj e khangêri, traden peskê źenen ando "Volksgruppenbeirat". Kodola źene šaj savetujin, numa naj le čačimos von te odredin. O malaimos kata o "Volksgruppenbeirat" del predlogo le rangê, savo aźutimos trubun te anzaren la narodna grupakê. O aźutimos šaj te avel lovenca vaj avre bućanca, save arakhên haj vazden e narodošći grupa, (na primer o aźutimos le organisacijengo, - save len sama pe narodoskê grupe - lovenca). Le predlogur trubun te den pe andel rangê vas, po angluno śon le bêršesko. Kana odobrin le raj lovengo aźutimos, musaj te den-pe le računur pe vrăma. Pe svako le rango aźutimos, musaj pe vrăma te mothol pe lengê.
Ka le raj šaj del pe duma vi ande śib la narodna grupaći.
Pale naj slobodo, te našel-pe katar le ranģi bući, anda kodă, kaj le raj či kêren svato ande la grupaći śib.
Pe kaća vrăma sî štar oficijalne řomane organisacije ande Austrija:
Verein Roma
Kulturverein Österreichischer Roma
Verband Österreichischer Sinti
Romano Centro.
Koldola štar Řomane organisacije kam, traden po jeke źenes ando "Volksgruppenbeirat". Kata Romano Centro kam, źal e Elisabeth Feuerstein.
Amen lošas svakoneskê, savo sî člano ande amari organisacija. Pale sî ame volja te paruvas le gîndur, vi kodolesa, savo naj amaro člano, thaj vi te trubula, te das lesko gîndo maj dur ando "Volksgruppenbeirat". Amen kamas te inkerdos zakonostar haj te das le love kothe, pe koģa sama, kaj sî śinade. Amari organisacija sî puterdi vi strêjine manušengê, thaj vi Austrijakê źenengê, save sî le lil (pasport) Austrijako, thaj save još naj ande trito generacija ande Austrija.
Amen paćas, kê sî but importantno puśimos le Romengê te avel paćiv maškar lende thaj te inkerdon khetane!
Amen kamas, te dikhen le gaźe pel Řom sar manuš! Amen vorta pe kodă kêras bući, êl Řom te aven barikane peska nacijasa, thaj te avel le laśi tolerancija le gaźenca, ande phuv kaj trajin! Anda kodă das informacije le Řomen, so sî lengo čačimos thaj so sî lenģi bući! Amen rodas vi amare śavoŕengê šansa pala maj laśo trajo!
Photo: Renata M. Erich, Fritzi Kovaćić
ROMANO CENTRO Nr. 04, 03/1994
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
