|
<
zurück | Deutsch
LE ŘOM ANDE EVROPA
Amare śave adžes či maj źanen kaj tradenas amare romen andel lagerja, katar o berš 1940 taj maj dur, numa te mundaren le sargod le jevrejon. Pe kuća vràma but rom xasarde pesko trajo. Ande but thema sargod kaj sas ando, Njamco, ande Austrija, ando Čexo taj ande Hrvatska xancî rom, skepisajle dabi aśile źuvinde. Kukala, save skepisarde pesko trajo andal lagerà, nas le zor te mothon kuko so dikhle, ke phares avelas lenge te gîndin palpale. Vi e Ceija Stojka anda amaro presidijumo sas ando lageri. Mothol i voj ke but źene či paćaje źi po paluno časo so kam aźukerel len.
 Po gor le marimasko (1945) kana i le gaźe dikhle savi bibax sas le themesa andel lagerà naštisarde te paćan ke sî kodja čačes. Aj či tromajle te gîndin ke pale šaj te avel kasavo bajo. De kana sas e vobra pa "Wiedergutmachung", le rrom, aśile pale ande dujto rîndo. Eta gata nakhle 50 berš kaj khanči či aśundili sar kodja aśundjol adžes andal gaźengo muj: "O Hitleri bisterdà te munderel tumen!"
No, sa le gaźe, najis Devleske, či gîndin kadja, aj ande Austrija kasavi vorba naj slobodo. Kas astaren kasavja vorbasa, šaj den les pe kris.
Na dur katar la Austrijake granice, na numa vorbenca mundaren le romen, numa vi čačimasa: Ande Rumunija le gaźe dine jag but romane khera. De dujto berš sar le rom vendjaren avri ivende, telal cehre. Ando Ungro duj terne rom xasarde pesko trajo anda kodja kaj ćide 2 kile ambrol bi puśimasko. Jek gaźo mundardà len. Ando Čexo vi kadja maladjon le bajur kaj le gaźe anda khanceste mundaren el romen. Sî vi kasave birtur kaj le rom či troman te den andre, pa e rig el gaźengi.
 O Njamco taj e Austrija sa kodja dikhen maškar le naja. Von či den asilo le romen, save našen anda kakala phuvà. O Njamco numa palpale tradel le romen ande Rumunija. Ande sa le thema, save sas maj anglal lole, sà maj but źene aśen bi bućako. El šerune, so sas maj anglal, rimorsarde e ekonomija. Anglune sî le rom kaj xasaren i bući aj numa trajin kata je cîni poćin, kadja sî socijalno aźutimos. Le gaźe kheren le romengi doš aj sà e xoli inkalaven pe lende.
Anda kakala bajur amen či ramos te daravas tumen, numa sî mišto te len i tumen xancî ando gîndo.
Te na del o Del, te avel pale jek bajo le romengo, sar so sas kodja maj anglal (1940-1945) atunči konik či kam puśel, katar aves, će fàl rom san vaj sode berš trajis ande jek than. Andel gaźenge jakha rom sam savore, haj o bajo perelas pe savorengo šoro.
Sa kakala bajur naj dosta, ke le rom t' aven peste thaj o šolo te na cirden pel duj riga, numa khetane te keren bući jeke gîndosa? Źi adžes e lumà či là ando gîndo ke ande Evropa trajin maj but de 10 milinur rom. Le gaźende butivar sî maj loko kana le rom xan pe maškar peste, te na aven khetane, ke atunči zuravonas thaj rodenas pesko čačimos. Amen źanas ke sî tradicija romaji ande but fàl, numa sar te boldes, amen sam savore rom! Sî amen volja kata o dujto lil maj dur te das informacije pal rom andal aver phuvà. Ando, svako numero lilesko kam avel jek maj buxli informacija pa jek them.
Ando, svako numero lilesko kam avel jek maj buxli informacija pa jek them.
Ando Čexo vi kadja maladjon le bajur kaj le gaźe anda khanceste mundaren el romen.
Photos: Gerhard Maurer, Renata M. Erich
ROMANO CENTRO Nr. 01, 06/1993
|
|
 |
ROMANO CENTRO
2001
2000
1999
1998
1997
1996
1995
1994
1993
|
|
